Iva Šućurović (21), nekadašnja reprezentativka Srbije, školuje se na Univerzitetu Oregon. Tokom odmora je u rodnom gradu. Za list „Zrenjanin” je pričala o životu u Americi, odricanjima, kao i o svom putešestviju koje je od sale u zrenjaninskoj školi „Dositej Obradović” vodilo u SAD. Naglašava da je u Oregonu pronašla novi dom. Dok u Judžinu svakodnevno balansira između predavanja, treninga i ispita, sugrađanka ne zaboravlja odakle je krenula. Kada poželi miris doma, uzme telefon i preko Fejstajma sa mamom Aleksandrom pravi kiflice. Početak bavljenja sportom obeležio je tata Mario, koji ju je kao devojčicu uveo u svet odbojke.
SANJALA VELIKE SNOVE
Od prvih sportskih koraka, igranja u ŽOK Klek, preko nacionalnog dresa, do američkog univerzitetskog sporta, Ivin put je ispunjen radom, disciplinom i velikim ambicijama. Najlepše igračke godine provela je u novobanovačkom Omladincu.
– Maštala sam o pozivu da igram u reprezentaciji, kao i svaki sportista. Mislim da sam nekako prizvala nacionalni dres, jer sam ga od malena zamišljala, vredno trenirala i stremila ka tome. Prosto, osećala sam da to mene čeka, a kada se to i dogodilo 2023. godine, bilo je neverovatno – seća se Iva.
U SAD nije otišla samo zbog sporta. Kako kaže, shvatila je da profesionalna karijera ne traje večno i da je obrazovanje podjednako važno kao i uspesi na terenu. Upravo joj je američki sistem omogućio ono što je teško uskladiti u Srbiji – vrhunske uslove za treniranje i ozbiljno akademsko usavršavanje.
– Po okončanju sportske karijere neću ostati u odbojci. Hoću da radim nešto drugo, novo. Shvatila sam da mi je neophodno i ozbiljnije obrazovanje, a to u Srbiji nisam mogla da usaglasim. Otuda sam rešila da se otisnem u SAD, tamo mi je ponuđeno ono što mi je trebalo – objašnjava mlada odbojkašica.
LIČNI TUTORI
– Kod nas u Srbiji ne postoji školski sport kakav je u Americi. Oni za univerzitetski uzrast uopšte nemaju klupsku kategoriju. Svi sportski departmani su u sklopu škole. Organizacija je fenomenalna. Naš odbojkaški tim koji čini 16 devojaka ima svog akademskog savetnika. On se bavi samo planiranjem i usaglašavanjem našeg rasporeda sa onim u školi. To mu je jedini posao. Mi sportisti-studenti imamo prioritet kada je u reč o registraciji i biranju predmeta. Naravno, sve vreme održavamo određeni prosek i da poštujemo stroga pravila. Mora da se radi domaći, nema varanja i prepisivanja, kao ni upotrebe veštačke inteligencije
– ukazuje naša sagovornica.
Iva naglašava da joj je najveća vrednost života u SAD to što istovremeno gradi i sportsku i profesionalnu budućnost.
– Želja mi je da moj tim osvoji našu konferenciju i da se plasiramo na nacionalni turnir. Na privatnom planu, potrudiću se da što pre diplomiram i da počnem profesionalnu karijeru u domenu računovodstva ili finansija. Za kasnije, videćemo. Volim da držim sva vrata otvorena – rekla je kroz osmeh Iva Šućurović.
S. VORKAPIĆ
SVE JE ISPLANIRANO
– Tokom sezone, dani su mi poprilično slični. Nema pauza, niti vremena za kafenisanje. Od osam do 12 sati treniram, potom se istuširam, od 13 do 18 časova imam školske obaveze, zatim idem u nabavku ili pospremim stan. Uveče izdvojim vreme za šetnju ili sladoled sa drugaricama. Neretko odem u biblioteku, ako imam neki kolokvijum. Putovanja su ono po čemu se razlikuje život u SAD. U Srbiji mi je najdalje gostovanje bilo udaljeno dva sata vožnje autobusom. U Americi sam prošle godine zabeležila hiljade i hiljade kilometara. Na primer, sedam sati se leti od Oregona do Nju Džerzija – veli Iva.
