Pšenica je ove godine imala izuzetno dobre uslove za bokorenje. Temperatura je bila povoljna sve do pre nekoliko dana i odgovarala je strnim žitima. Sada će, međutim, toplota skratiti period voštane zrelosti, svakoga dana će se otpuštati vlaga iz zrna, čime se bližimo i punoj zrelosti pšenice, pa se za sedam do deset dana može očekivati žetva – istakla je Zorica Rajačić, jedna od rukovodilaca u Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) Zrenjanin na Danu polja strnih žita i ogleda zaštite bilja srednjeg Banata.
Manifestacija je održana u utorak na oglednom polju PSS na Zlatici. Rajačić je objasnila da su usevi koje su stručnjaci obišli posejani krajem oktobra ili nešto kasnije, te da su imali dovoljno kišnih dana i povoljne uslove tokom nicanja i bokorenja.
U srednjem Banatu je 53.400 hektara zasejano pšenicom, što je 23 odsto oranica koje su u Srbiji pod hlebnim žitom. Strnine (pšenica i ječam) zastupljene su sa 25 odsto u našem regionu. Pod ječmom je nešto manje njiva nego prethodnih godina (3.740 hektara). Kukuruz učestvuje sa 34 odsto u ukupnoj proizvodnji (78.213 ha) i naša je najzastupljenija žitarica. Na suncokret odlazi 41.296 hektara ili 18 odsto površina. Soja je zasejana na 7.781 ha, dok šećerna repa zauzima 1.261 hektara. Ostale kulture imaju malo učešće u strukturi proizvodnje u srednjem Banatu.
BOLJI PRINOS PŠENICE
Skupu na njivama kraj Zlatice prisustvovali su poljoprivrednici, proizvođači sredstava za zaštitu bilja, stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, predstavnici lokalne samouprave i đaci zrenjaninske Srednje poljoprivredne škole. Ogled strnih žita obuhvatio je ozimu pšenicu i ječam, tritikale, „Delta-agrar” pšenicu, a predstavljeni su agrotehnički tretmani i ogledi na merkantilnoj pšenici, ječmu, ovsu, kukuruzu, suncokretu i soji.
– Prvi otkosi ječma pokazuju da se prinos kreće od šest do osam tona po hektaru. Međutim, to su samo pojedinačne parcele. Kada je reč o pšenici, već vidimo da će ranije sorte, na većem broju parcela, imati bolji prinos u odnosu na prošlu godinu – rekla je Rajačić.
Snežana Parađenović iz PSS govorila je o IPA projektu prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Reč je o „Integralnom pristupu meteorološkim uslovima” i zajednički se sprovodi sa Politehničkim fakultetom iz Temišvara. Radi se o praćenju različitih parametara migracije insekata na pograničnom području sa obe strane granice.
– Na deset lokacija duž granice s Rumunijom postavili smo meteorološke stanice sa ciljem da ratarima obezbedimo informacije koje se direktno odražavaju na proizvodnju i kvalitet useva, a odnose se na kretanja insekata koji napadaju veliki broj kultura. Sa njima imamo više ili manje problema svake godine, a to su: kukuruzni plamenac, pamukova sovica, sovica gama, kukuruzna zlatica i žičari. Pratiće se i temperatura zemljišta i vazduha, količine padavina, agrohemijska struktura tla – rekla je Snežana Parađenović.
AGRARNI BUDŽET GRADA 29 MILIONA DINARA
– Lokalna samouprava pomaže rad Službe i razvoj poljoprivrede preko agrarnog budžeta koji će ove godine iznositi 29 miliona dinara. Ta sredstva će se realizovati kroz različite vrste direktnih subvencija i pomoći, ili posredno, kroz uređenje atarskih puteva, kanala za odvodnjavanje i slično – kazao je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.
Prema njegovim rečima, 25 miliona dinara u agrarni budžet sliće se od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Od toga, 22 miliona namenjeno je za uređenje i gradnju atarskih puteva i odvodnjavanje, dva miliona za geodetske i ostale usluge, a milion dinara za troškove oko uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta. Preostalih četiri miliona dinara iz tekućih prihoda budžeta biće usmereni za podršku stočarima, pčelarima, subvencionisanje poljoprivrednih kredita i drugo.
Na Danu polja predstavljene su 55 sorte pšenice i 12 ječma, kao i dve vrste tritikala.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović
ROBU DAJEMO U BESCENJE
Slobodan Mihajlov iz Elemira bavi se ratarstvom i stočarstvom. Obrađuje blizu 45 hektara zemlje, a na njivama je zasejao pšenicu, kukuruz i suncokret. On kaže da je soja sejana do pre nekoliko godina, ali da zbog specifičnog podneblja slabo napreduje, te ratari od nje odustaju.
– Prošlom godinom ne možemo da budemo zadovoljni. Stočarstvom nikakao, dok je sa ratarstvom situacija nešto bolja, mada nije sjajna. Krpimo se na jedvite jade. Repromaterijal je veoma skup, a naša roba ide u bescenje. Moramo da je držimo u sopstvenim skladištima ako želimo nešto da zaradimo. Cenu ne mogu i neću da komentarišem. Dugo sam u ovom poslu, a u poslednjih 20 godina mi cenu ne znamo pre žetve. To je strašno. Čak, desetak dana nakon nje ne znamo po kojoj ceni prodajemo robu – rekao je Slobodan Mihajlov.
