Istek ugovora (ni)je izgovor da se izbegne plaćanje
Vrhovni sud je u martu ove godine stavio tačku na spor između JP „Elektroprivreda Srbije” (EPS) i beogradske firme „Sparta Sekjuriti” (Sparta security), odbacivši reviziju državnog preduzeća. Nižestepene instance prethodno su utvrdile da EPS mora da plati izvršene poslove obezbeđenja koje je nesumnjivo koristio, iako je ugovor u međuvremenu prestao da važi. Slučaj se odnosi na potraživanje privatne kompanije za fizičko-tehničko obezbeđenje objekata Termoelektrane-toplane Zrenjanin i Sremska Mitrovica tokom jula, avgusta i septembra 2021. godine. Reč je o iznosu od 5,6 miliona dinara, koji je fakturisan EPS-u na osnovu izvršenih radova i angažmana.
BEZ VREMENSKOG OGRANIČENJA
Iz odluke Vrhovnog suda, u koju naš list ima uvid, proizlazi da su stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o pružanju usluga zaključenog 25. maja 2021. godine, nakon sprovedenog postupka javne nabavke. Tim dokumentom „Sparta sekjuriti” se obavezala da obezbeđuje objekte EPS-a, dok je javno preduzeće preuzelo obavezu plaćanja ugovorene naknade. Međutim, ugovor nije bio vremenski ograničen, već je važio do utroška novca predviđenog za te namene. Kako je naveo Vrhovni sud, upravo ta okolnost bila je ključna za spor, jer su poslovi za koje je naknadno tražena naplata obavljeni nakon prestanka važenja tog dokumenta.
– Na osnovu zapisnika o izvršenim poslovima i evidencijama radnih sati koji prati svaki pojedinačni račun, utvrđeno je da su radovi u utuženom periodu zaista obavljeni, što među strankama nije sporno – navodi se u rešenju.
NEDOZVOLJENA REVIZIJA
Od sudova se u parničnom postupku tražilo da se izjasne da li se može izbeći plaćanje angažmana samo zato što je ugovor prestao da važi, iako je on nesporno iskorišćen. Odgovor je bio negativan. Privredni sud u Beogradu i Privredni apelacioni sud ocenili su da se u ovom slučaju ne radi o ispunjenju ugovorne obaveze, jer pravni osnov više nije postojao. Međutim, zaključili su da postoji drugi osnov za naknadu – institut neosnovanog obogaćenja. Reč je o pravnom pravilu prema kojem niko ne može zadržati korist stečenu na račun drugog bez osnova, pa je dužan da je nadoknadi.
– Sudovi zaključuju da postoji obaveza na strani tuženog (EPS-a) na isplatu utuženog iznosa bez obzira na činjenicu što je ugovor istekao, jer je tužilac posao izvršio, a tuženi ga prihvatio – navodi se u odluci.
Nakon što je izgubio prvostepeni i drugostepeni spor EPS je uložio reviziju Vrhovnom sudu, tražeći njeno izuzetno razmatranje. Međutim, najviša sudska instanca ocenila je da za to ne postoji osnov, niti potreba za novim tumačenjem prava. Ukazano je i da sama moguća pogrešna primena materijalnog prava ne predstavlja razlog za izuzetnu reviziju. Osim toga, revizija nije dozvoljena ni zbog vrednosti spora. Prema Zakonu o parničnom postupku, u privrednim sporovima ona nije dopuštena ako vrednost ne prelazi 100.000 evra. U ovom slučaju, iznos potraživanja bio je oko 47.848 evra. Ovom odlukom spor je pravosnažno okončan u korist firme za obezbeđenje, dok je EPS obavezan da isplati višemilionski dug sa zakonskom zateznom kamatom.
