Vrhovni sud je 10. februara 2026. godine odbio zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo branilac okrivljene AA, potvrđujući pravnosnažne presude kojima je ona oglašena krivom za krivično delo lažno prijavljivanje. Sud je ocenio da video-snimci koji se odnose na događaj od 11. marta 2023. godine u dvorištu kuće oštećenog nisu nezakonit dokaz, jer su naknadno izuzeti po naredbi suda i u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, iako ih je oštećeni prethodno dostavio policiji na CD-u.
Odlučujući o zahtevu Vrhovni sud je potvrdio odluku Osnovnog suda u Zrenjaninu (28. jun 2024. godine). Tom presudom izrečena joj je uslovna osuda. Utvrđena je kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, uz određenje da se ona neće izvršiti ako okrivljena u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti ne učini novo krivično delo.
Na ovu presudu njen branilac je izjavio žalbu, ali ju je Viši sud u Zrenjaninu 13. novembra 2025. godine odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu odluku. Nakon toga, odbrana je pred Vrhovnim sudom pokušala da ospori zakonitost pravnosnažnih presuda vanrednim pravnim lekom.
Kako se navodi u obrazloženju Vrhovnog suda, glavni argument odbrane bio je da je CD sa dva video-snimka nezakonit dokaz. Branilac je ukazivao da policijski službenici nisu neposredno otišli kod oštećenog i preuzeli snimke sa sistema video-nadzora, već im je on predao pripremljen materijal. Zbog toga je odbrana tvrdila da nije moguće pouzdano utvrditi da li su snimci originalni, potpuni i da li je na njima bilo izmena.
Posebno je ukazivano da nije pribavljen originalni uređaj za snimanje, odnosno DVR/NVR sistem, niti hard disk na kojem su zapisi bili sačuvani prilikom nastanka. Po stavu advokata, zbog toga nije bilo moguće proveriti da li su snimci direktno preuzeti sa sistema video-nadzora ili je njima prethodno bilo manipulisano.
Međutim, Vrhovni sud nije prihvatio ove argumente. Iz spisa predmeta proizlazilo je da je zrenjaninski Osnovni sud 9. aprila 2024. godine doneo naredbu kojom je Policijskoj upravi Zrenjanin naloženo da od oštećenog uzme video-snimke sa CD-a koji su načinjeni sigurnosnim kamerama na njegovoj kući spornog dana.
Postupajući po toj naredbi, Odeljenje kriminalističke policije, Odsek za operativnu forenziku, sačinilo je kriminalističko-tehničku dokumentaciju i izvršilo izuzimanje dva multimedijalna sadržaja – video i tonskog zapisa. Vrhovni sud je potom zaključio da je dokaz pribavljen na zakonit način. Prema oceni ove sudske instance, tvrdnje odbrane da su snimci možda montirani, isečeni ili nepotpuni ne dovode u pitanje njihovu zakonitost, već se odnose na njihovu autentičnost i dokaznu snagu.
– Branilac okrivljene osporava verodostojnost i autentičnost navedenih snimaka, osporavajući istovremeno i njihovu dokaznu snagu – naveo je Vrhovni sud, ukazujući da se takvi navodi odnose na ocenu dokaza, odnosno na povredu zakona.
Potom je doneo zaključak da u postupku nije bilo povrede zakona koja bi zahtevala ukidanje ili preinačenje pravnosnažnih presuda, pa je zahtev advokata okrivljene odbio kao neosnovan.
