Da li se adekvatno ponašanje može naučiti kroz igru? Otilia Buheker Ilić veruje da je to moguće. Već godinama vodi kreativnu grupu „Sovice mudrice”. Ovog leta za mališane od četiri do dvanaest godina priredila je školu bontona. Kroz glumu, priče i zajedničko rešavanje svakodnevnih situacija, deca ne uče napamet pravila lepog postupanja, već otkrivaju zašto su ljubaznost, empatija i poštovanje vrednosti koje ostaju za ceo život.
Ideja o školici razvila se sasvim spontano.
– Tokom godina rada primetila sam da deca fantastično reaguju kada im se pravila ne nameću, već ih sama otkrivaju kroz igru i smeh. Želela sam da im ponudim letnji kurs u kome će uživati, a iz kojeg će poneti veštine koje će koristiti čitavog života – objašnjava Otilia.
Program obuhvata šest radionica, ali nijedna ne liči na klasičan čas. Svaki susret posvećen je drugoj temi – od čarobnih reči, ponašanja za stolom i u gostima, do digitalnog bontona, fer-pleja i empatije. Kroz kratke priče, glumu, skečeve i kvizove polaznici sami dolaze do odgovora.
– Pravila se najlakše usvajaju kada nisu lekcija koju treba zapamtiti, već izazov u kome se učestvuje. Kada odglume doček gostiju ili rešavanje nesporazuma na igralištu, deca ne pamte samo normu, već razumeju zašto je ona važna – kaže edukatorka.
U vremenu kada mališani veliki deo slobodnog vremena provode uz telefone, ovakvi susreti, smatra sagovrnica „Zrenjanina”, postaju važniji nego ikada.
– Ekrani nude brzu zabavu, ali ne mogu da zamene pogled u oči, razgovor i osećaj pripadnosti. Kada decu uvedete u priču i zajedničko istraživanje, telefoni vrlo brzo padaju u drugi plan. Njima je potrebno mesto gde mogu da razgovaraju, sarađuju i uče kako da funkcionišu u stvarnom svetu – ističe Buheker Ilić.
Iako radionice pohađaju najmlađi, efekti se često prenesu i u njihove domove.
– Roditelji su prvi i najvažniji uzor. Međutim, polaznici posle radionice dođu kući i ponosno pokažu šta su naučili ili čak podsete roditelje na neko pravilo. Tada shvatite da naš zajednički poduhvat nije promenio samo najmlađe, već je pokrenuo razgovor u celoj porodici – navodi Otilia.
– Volela bih da mališani po završetku obuke, iskažu više samopouzdanja, postanu svesni da lepa reč zaista otvara mnoga vrata, ali pre svega da razviju empatiju. Da primete kada je neko tužan, da znaju da se izvine, pobeđuju i gube dostojanstveno i budu dobri prijatelji – kaže naša sugrađanka.
Otilia najveću vrednost svog rada prepoznaje u navikama koje će decu pratiti kroz život.
– Radujem se uvek kada vidim osmeh i sjaj u očima najmlađih nakon što osveste da su nešto novo naučili ili uspeli sami. To je energija koja me iz godine u godinu podstiče da osmišljavam nove sadržaje i stvaram prostor u kojem će polaznici rasti kao kreativni, samostalni i dobri ljudi – rekla je na kraju Buheker Ilić.
