Piše: Dalibor Bubnjević, direktor i glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“
Ekonomija je kao tamni vilajet, ako se njome baviš – kajaćeš se, u suprotnom – kajaćeš se. Dakle, mogućnosti izbora su veoma sužene. Uprkos tome, političari (ne) retko koriste privredne teme kao pokretačke u vlastitim nastupima. Oni su poput mađioničara, pa sve deluje krasno – do momenta otrežnjenja. U scenskoj umetnosti magija nestaje i ostavlja posmatrača bez posledica po izlasku iz cirkuske šatre. Kako je to u realnom životu, tj. ekonomiji?
Nažalost, neko uvek mora da plati račun. U Americi je poznata izreka: „Nema besplatnog ručka”. Mi na Balkanu se trudimo da prkosimo navedenoj činjenici. Naša uverenja opstaju do momenta kada ostanemo poslednji za stolom u kafani. Tada konobar traži da sve platimo, iako smo došli na samo jedno piće, a većinu „drugara” nismo ni znali. Slično je i na makroekonomskom nivou. Dok su dolazili strani ulagači u industrijske zone, svi su bili uz njih. U magiji liberalnog tržišta su uživali različiti nivoi vlasti (zbog naplate poreza i ličnih privilegija). Danas, kada iščezavaju „namotači kablova”, sledi zgranjavanje?! Ko će narodu reći da nečeg mora da se odrekne, a da ne izgubi izbore?!
