Ogromna medijska prednost, razarajuća propaganda i neograničena finansijska sredstva kojima raspolaže SNS, u mnogome su uticali na ishod izbora. I pored toga, Vučić bi pobedio, mada ne tako ubedljivo, zato što nesumnjivo još uvek uživa veliku podršku građana. Propaganda je moćna, ali nije svemoćna i ne može u potpunosti da objasni rezultate izbora – ističe politikolog Miroslav Samardžić, urednik tribinskog programa zrenjaninskog Kulturnog centra, analizirajući za naš list rezultate aprilskih predsedničkih izbora u Srbiji. Šta za Srbiju znači takva prednost Aleksandra Vučića?
– U političkom sistemu Srbije jedna stranka je toliko moćna da njena moć ugrožava pluralnost sistema. Jedno društvo može da napreduje samo ukoliko u njemu postoji pluralizam organizacionih principa. Ukoliko postoji hegemonija jednog koncepta i jednog političkog aktera, ne postoje izgledi da neka zajednica napreduje. Ipak, na izborima se poklopila većinska volja građana Srbije sa voljom svetskih moćnika…
– Vučić je imao bezrezervnu međunarodnu podršku, koja je stizala od Angele Merkel, Vladimira Putina, na kraju i od DonaldaTrampa. Dvojni pakt Putin – Merkel odlučio je o tome ko će biti predsednik Srbije, birači su, na taj način, prethodno donetu odluku samo dodatno potvrdili. Pravo naroda na samoopredeljenje, ljudska prava i demokratske procedure su liberalni mitovi, nemoguće ih je ostvariti u kapitalističkom kontekstu. U savremenom kapitalizmu ekonomska nejednakost dostigla je drastične razmere, izbori danas služe samo tome da se ekonomska moć prenese i u političku sferu, a da se takva drastična asimetrija moći opravda navodno slobodno donetom odlukom građana. Nedavno je Matija Bećković tačno primetio da su izbori klanjanje. Deo birača se ne opredeljuje na osnovu vlastitog trezvenog razmišljanja, već glasaju drogirani propagandom. Kako komentarišete zrenjaninske izborne rezultate?
– Kao i na prethodnim parlamentarnim izborima, rezulati u Zrenjaninu se nešto razlikuju od onih na republičkom nivou, možda zbog drukčijeg nacionalnog sastava stanovništva. Vučić je dobio nešto manji procenat glasova u Zrenjaninu nego na republičkom nivou, Janković i Beli Preletačević nešto više. Janković nije izneo alternativni politički program, već je težište kritike sveo na Vučićeve zloupotrebe vlasti… Čini se da najveće iznenađenje na izborima predstavlja tako veliki broj glasova koje je osvojio jedan potpuno izmišljeni lik.
– Satirični anarhizam Belog Preletačevića i odličan rezulatat koji je on postigao pokazuju da postoji mogućnost masovne mobilizacije na antisitemskoj osnovi. Beli je jedini nastojao da dokaže kako je u Srbiji upravo sistem problem, a ne samo pojedinci i stranke koji svi na isti način zloupotrebljavaju vlast. Događaji koji su usledili posle izbora možda nagoveštavaju da će doći do politizacije omladine, što je doborodošlo.
