Od osnivanja krovna je ustanova kulture u gradu na obalama Begeja. Stalna postavka i izložbe koje organizuje tokom godine privlače veliku pažnju domaće i stručne javnosti. Jelena Gvozdenac Martinov, v.d. direktorka zrenjaninskog Muzeja, ispričala je koje su aktivnosti obeležile prethodne mesece, i šta Zrenjanince očekuje u narednom periodu.
Posebnu pažnju privukla je postavka „U cipelama Uroša Predića – Dnevnik iz Italije”. Uz pomoć savremene tehnologije oživele su zabeleške velikog umetnika sa putovanja po Sijeni, Firenci, Rimu, Napulju, Veneciji i drugim gradovima.
Prema rečima naše sagovornice, za Predića je Italija predstavljala mnogo više od geografskog prostora. Bila je duhovni i umetnički pejzaž u kome se susreo sa delima velikih majstora, preispitivao sopstvena shvatanja lepote i kompozicije i produbljivao svoju stvaralačku disciplinu. Muzej je takođe dobio i Kutak za mlade. Reč je o pregrađenom delu salona gde osnovci i srednjoškolci kroz radionice imaju priliku da se kreativno izražavaju. Novac za ovaj poduhvat obezbedilo je Ministarstvo turizma.
Šta sugrađani trenutno mogu da posete?
– U salonu je otvorena izložba „Otisak grada”. Obuhvata crteže mojih kolega Milorada Miše Cvetičanina i skulpture Miodraga Miše Perića. Postavka je veoma zanimljiva i posećena. Može se opisati kao dijalog dva autora koji po senzibilitetu odgovaraju jedan drugom i savršeno se dopunjuju u svojoj različitosti. Kroz umetničku praksu, na duhovit način, preispituju teme svakodnevice i kroz svojstven likovni jezik mapiraju puls jednog grada, u ovom slučaju Novog Sada.
U malom salonu su skulpture i reljefi Drinke Radovanović. Izložba „Priroda i ličnosti” predstavlja dva važna segmenta njenog stvaralaštva. Autorka je Bojana Panovski iz Fondacije „Drinka Radovanović”, a nadležna kustoskinja je Ivana Arađan, istoričarka umetnosti. Podsetila bih da u našem gradu postoje dva dela koja nam je Drinka poklonila. Reč je o bisti vojvode Petra Bojovića, u istoimenoj ulici i spomen-ploči sa likom brigadira Dragutina Ristića na fasadi kuće preko puta „Avale”.
Koje novitete pripremate?
– Povodom obeležavanja Dana oslobođenja Zrenjanina u Drugom svetskom ratu i jednog od praznika grada, 2. oktobra, u 18 časova u malom salonu biće otvorena postavka „Ratne heroine”. Kroz arhivsku građu, lične priče, fotografije i dokumente osvetljava žensku hrabrost, požrtvovanost i doprinos istoriji slobode. Autor je dr Nikola Radosavljević, programski direktor Muzeja žrtava genocida. Za izložbu je zadužena Vladislava Ignjatov, viša kustoskinja.
Sredinom meseca upriličićemo postavku o istoriji parfema. Trajaće do kraja godine i verujem da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Eksponati dolaze iz prestoničkog Muzeja nauke i tehnike. Sugrađani, naročito dame, moći će da vide najstarije bočice i posude u kojima su čuvani mirisi. Najmlađi će se, u sklopu radionica, okušati u njihovoj izradi. Vodiće ih naša edukatorka Aleksandra Kurjak. Lane je Muzej poneo titulu najboljeg u državi.
– Kada je Zrenjanin bio Nacionalna prestonica kulture, stigla je i ova važna nagrada. Svakodnevno nas podseća da budemo bolji i opravdamo ukazano poverenje. Upravo zato smo odabrani da prvi put budemo domaćini skupa koji će se održati 29. i 30. septembra u našoj ustanovi. Ugostićemo delegate Muzejskog društva Srbije koje nam je dodelio plaketu. Nakon svečane skupštine, odabraćemo novonagrađene ustanove i kolege. Svoje sastanke imaće i sekcije (etnološka, istorijska, likovna). Zvanice će posetiti stalnu postavku, a pripremili smo obilazak znamenitosti grada i okoline. Na koji način Etnološko odeljenje brine o lokalnom nasleđu?
– Nadležna kustoskinja, Aleksandra Kozarev, prikuplja građu vezanu za nekadašnju zrenjaninsku tekstilnu industriju. Rezultat njenog poduhvata tokom „Noći muzeja” bila je nostalgična priča o industrijskom i građanskom duhu starog Zrenjanina sagledana kroz izložbu o Fabrici šešira. Probudila je divne uspomene među starijim generacijama, dok je mlađima osvetlila jedan važan deo lokalnog identiteta.
Sugrađani koji poseduju predmete koji su nastali (ili su korišćeni) u „Proleteru”, „Udarniku”, „Begeju” ili „Slogi” (katalozi, fotografije, dokumentacija, nagrade, delovi uniforme), ili žele da podele svoja sećanja na rad u pomenutim firmama, mogu joj se obratiti. Takođe, do kraja godine Aleksandra Kozarev će upriličiti radionice pustovanja vune i podsetiti javnost na značaj starih zanata.
Da li su u planu veći poduhvati?
– Naša ustanova je 2024. i 2025. dobila kompletnu protivpožarnu zaštitu, nove alarmne sisteme, osvetljenje. Grad nam je nedavno odobrio sredstva od kojih smo nabavili LED ekran (dimenzija 2h2 metra). Biće postavljen u izlogu salona. Pokušaćemo da prikažemo istoriju i blago Muzeja koristeći digitalne alatke. Svakog meseca predstavićemo javnosti po jedan predmet iz depoa. Na taj način svetlost dana ugledaće do sada skriveno bogatstvo.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i arhiva Muzeja
