Dolaskom dvoje novih sudija stvoreni su uslovi za bolju organizaciju posla i efikasniji rad suda – kaže naš sagovornik
Privredni sud je sud posebne nadležnosti. U Republici Srbiji je organizovano ukupno 16 takvih prvostepenih sudova, a jedini drugostepeni je Privredno- apelacioni sud u Beogradu. Privredni sud u Zrenjaninu nadležan je za osam opština: Zrenjanin, Žitište, Sečanj, Nova Crnja, Kikinda, Novi Bečej, Čoka i Novi Kneževac. Stvarna nadležnost je da sudi u prvom stepenu i postupa u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika, dakle privrednih subjekata. Sud vodi postupke stečaja i reorganizacije, određuje i sprovodi izvršenja, odlučuje o privrednim prestupima, vodi postupak za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata, ako za to nije nadležan drugi organ, pruža međunarodnu pravnu pomoć i vrši druge poslove određene Zakonom. O efikasnosti suda i trajanju stečajnih postupaka razgovaramo sa predsednikom Privrednog suda Radomirom Radojčićem.
Većina sudova se bori sa manjkom sudijskog kadra. Kakva je efikasnost Privrednog suda otkad je pristupilo dvoje sudija?
– Rad ovog suda je na zavidnom nivou i pored brojnih teškoća. Unazad šest godina imali smo ozbiljnih problema sa manjkom sudijskog kadra. Međutim, stanje se poboljšalo 1. novembra 2016. kada je izabrano i na sudijsku funkciju stupilo dvoje novih sudija, te je na radu pet sudija, zajedno sa predsednikom suda. Godišnji nadzor Privrednog- apelacionog suda je uvek ranijih godina ukazivao na problem nedovoljnog broja sudija u ovom sudu, ali pojačanim naporima trudili smo se da uspešno radimo i u manjem sastavu. Tome svedoče i podaci iz godišnjeg izveštaja za 2016. godinu, pa su rezultati suda u pogledu nerešenih predmeta sledeći: 283 parničnih predmeta, 45 stečajnih, 140 izvršnih predmeta, 513 IV. predmeta. Uočen je enormno velik priliv predmeta u referadi privrednih prestupa, gde početkom ove godine imamo u radu 398 nerešenih predmeta, s tim da je sudu u poslednjih nekoliko meseci prosleđen veliki broj predmeta iz Osnovnog javnog tužilaštva. Dolaskom dvoje novih sudija stvoreni su uslovi za bolju organizaciju posla i efikasniji rad suda. Privredni sud u Zrenjaninu, više godina unazad, ima najmanje nerešenih stečajnih predmeta u odnosu na ostale Privredne sudove. Koje firme su u stečaju?
– Stečaj „Jugoremedije” otvoren je 27. decembra 2012. godine i u tom predmetu podnet je plan reorganizacije, koji je sud razmatrao. S obzirom na nedostatke plana, sud ga je vratio na ispravku i dopunu, pošto predlagač plana nije postupio po odluci suda, a 9. novembra 2016. je doneta odluka da se predlog smatra povučenim i određeno je bankrotstvo. Na ovu odluku Odbor poverilaca uložio je žalbu, uskoro očekujemo drugostepenu odluku, što će sigurno odrediti dalji tok postupka. Bankrotstvo je proglašeno i u „Žitoproduktu” 27. jula 2016, u toku je procena imovine, zatim kod dužnika „Banini”, „Beohemija-Inhem”, „Agroživ”, gde očekujemo 1.500 prijava potraživanja, od kojih je deo bivših zaposlenih zbog neispaćenih zarada, a deo ostalih poverilaca. U međuvremenu, kao pravno lice prodat je stečajni dužnik „Minel Fepo”, 13. januara 2017, a oglašena je prodaja dužnika „Luksol” za kraj februara.
Kako komentarišete trajanje stečajnih postupaka?
– Trajanje stečajnih postupaka i te kako zavisi od atraktivnosti imovine, bilo da se radi o poljoprivrednom zemljištu, objektima ili opremi. Bitan je uticaj tržišta, odnosno princip ponude i potražnje. Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu, gde uvek ima zainteresovanih kupaca, u tim postupcima se predmeti brzo završavaju a nakon prodaje se namiruju poverioci. Sa druge strane, kad imovina nije atraktivna, kao što je poslovni objekat dužnika „Naftagas montaža”, čija je prodaja oglašavana više od deset puta, nema zainteresovanih kupaca, stečajni postupak se vodi više godina. Cilj stečajnog postupka je najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca. IVA ISAKOV
