Tokom jula najnervozniji su roditelji i nastavnici. Majke i očevi strepe da li će im deca upisati željenu školu. S druge strane, od volje budućih učenika zavise radna mesta prosvetnim radnicima. Neretko dolazi do gašenja i/ili spajanja odeljenja…
Opravdano se postavlja pitanje za koga srednje škole zapravo pripremaju kadrove? Stiče se utisak da često postoje kako bi zadovoljile neostvarene snove brojnih roditelja. Pritom, vodeći računa o socijalnom miru među profesorima. Potporu navedenim zaključcima daju poslednji podaci o minimalnom broju bodova za upis određenih obrazovnih profila. Na primer, teže je postati učenik pojedinih smerova Tehničke škole (tehničar mehatronike, drumskog saobraća), nego đak prirodno-matematičkog smera Gimnazije. Pitam se, kakav će to biti budući akademski građanin, kada je na maturi i tokom osmogodišnjeg školovanja skupio 64,98 poena?!
Da zlo bude veće, svima su usta puna priče o tržištu. U realnosti to izgleda sasvim suprotno. Nepopunjeni su razredi u kojima će se školovati konobari, trgovci, operateri osnovnih građevinskih radova i sl. Upravo zanimanja koja su najtraženija?! No, na dugi rok, ekonomija nadjača sujetu pojedinca. Mnogi su se provukli ovaj put, ali im ne gine „bauštela” u NJemačkoj, Švicarskoj ili Beču.
