Račun bez krčmara
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nedavno je predstavljena Nacionalna strategija „Srbija 2030-2035”. Tom prilikom su iznete prilično optimistične projekcije ekonomskih kategorija poput BDP-a, prosečne i minimalne zarade, penzija, investicija. Međutim, imajući u vidu aktuelna dešavanja i stepen neizvesnosti koji vladaju u svetu, postavlja se pitanje koliko su realne pretpostavke od kojih se pošlo prilikom pomenutih (pre)ambicioznih kalkulacija. Buduće ekonomske performanse Srbije će u najvećoj meri zavisiti od brojnih faktora, kako iz domaćeg, tako i iz međunarodnog okruženja. To se, pre svega, odnosi na aktuelna geopolitička previranja i sukobe (u Ukrajini i na Bliskom istoku). S obzirom da niko ne može da predvidi njihov dalji tok i ishod, proizilazi da će visok stepen nestabilnosti „boji ti” ekonomsku sliku i u predstojećem periodu. Neizvesnost ima negativan uticaj na privredni razvoj usled smanjenja investicione aktivnosti i potrošnje. Jedna od osnovnih karakteristika kapitala je da je „plašljiv”, odnosno da izbegava rizike. U nestabilnom ambijentu preduzeća odlažu krupne projekte i ulaganja jer ne mogu pouzdano da procene profitabilnost. Sa druge strane, pojedinci/ domaćinstva suočeni sa nesigurnošću radnih mesta i prihoda pribegavaju preventivnoj štednji (smanjuju tekuću potrošnju), što destimuliše privredni rast. Sve su prilike da će zbog ratnih dejstava doći do novih poskupljenja energenata, što će ponovo pojačati inflatorne pritiske. Stoga je prilično izvesno da će Evropska centralna banka (ECB), kao i Narodna banka Srbije (NBS) nastaviti da vode restriktivnu monetarnu politiku (referentne kamatne stope će verovatno ostati visoke). Za privredu Srbije će od izuzetne važno sti biti i ekonomski tokovi u EU. U pitanju je najznačajniji spoljnotrgovinski partner naše zemlje, s obzirom da se sa državama članicama obavlja oko 58 odsto od ukupnog robnog prometa (izvoz + uvoz). Najsnažnije veze imamo sa Nemačkom i Italijom, sa kojima je u 2025. zabeležena razmena u vrednosti od 10 i 5 milijardi evra, respektivno. Navedeni faktori rizika (neizvesnost, inflacija, visoke kamate i skupi energen ti) će biti posebno izraženi u zemljama u kojima industrijska proizvodnja ima veliki udeo u privrednoj strukturi. Takav je slučaj Nemačke, koja je prošle godine zabeležila minimalan rast BDP-a (oko 0,2%), uz slabe prognoze za 2026. (+1,1%). To će se neminovno odraziti i na nivo ulaganja tamošnjih kompanija kod nas. Prema podacima NBS, neto priliv stranih direktnih investicija u 2025. je iznosio 2,28 milijardi evra, što je čak za 51% manje nego 2024. godine. Slutnje da njihov dotok jenjava potvrđuje i činjenica da je prošlogodišnji rezultat za čak 22% manji u poređenju sa prosekom perioda 2013-2024. Tome su u znatnoj meri doprineli i rizici iz domaćeg okruženja, poput povećanih troškova poslovanja. Do toga je u velikoj meri došlo i usled mera koje donosi sama država, kao što su rast minimalne cene rada (bez odgovarajućih poreskih olakšica), zatim akciza, komunalnih usluga i niza lokalnih nameta (firmarine, daljinsko grejanje i dr.). Veliko je pitanje da li će i kako domaća mikro, mala i sred nja preduzeća moći da izdrže ove troškovne pritiske. Proizilazi da je u aktuelnim okolnostima veoma nezahvalno davati bilo kakve, a kamoli dugoročne projekcije. Previše je faktora koji se ne mogu predvide ti, što značajno smanjuje verovatnoću da će se zamišljeno i ostvariti.
