Govoreći o žetvi pšenice, ministar poljoprivrede, prof. dr Dragan Glamočić, je za RTS istakao da je 2026. rekordna u poslednjih nekoliko godina. Prema njegovim rečima, može se očekivati prosečan prinos od oko šest tona po hektaru. Napominje da je jedino situacija u Banatu lošija i da je rod hlebnog zrna na ovom području oko četiri tone po hektaru. Objašnjavajući stanje sa niskom otkupnom maržom, koja varira između 19 i 20 dinara, ministar Glamočić je naglasio da je u pitanju berzanska roba i da na njenu cenu država ne može uticati.
SKUPLJA KIFLA OD PŠENICE
– Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom. Kiša ne pada svuda isto, nije ni isti kvalitet zemljišta. Imamo proizvođače koji ostvaruju prinose od deset, jedanaest ili dvanaest tona po hektaru, ali i one kod kojih je rod svega tri i po tone. Kada se sve sabere, ovo je jedna od rodnijih godina – rekao je ministar gostujući u „Jutarnjem programu”.
Kakvo je stanje na terenu pokušali smo da saznamo od ovdašnjih ratara. Navode da im je lane ova kultura donela kakvu-takvu zaradu zbog, pre svega, dobrih prinosa. Sada je sve izuzetno nepovoljno.
– Žetvu sam okončao. Sa osam jutara imao sam u proseku 3,1 tonu pšenice. Što se tiče ječma sa pet jutara dobio sam prosečan rod od 3,6 tona. To su za uslove u ataru Opštine Sečanj skromni prihodi. Rod sam smestio kod skladištara i za ječam sam se već razdužio. Isto ću ovih dana učiniti i sa hlebnim zrnom. Cena je katastrofalna. Gde to ima da za tri kilograma pšenice kupite jednu kiflu – reči su Jovice Pilipovića, poljoprivrednika iz Sutjeske.
DŽABE KVALITET…
Što se tiče otkupljivača oni na području srednjeg Banata imaju manje količine uskladištenih žitarica.
– Priveli smo posao kraju. Ceo proces je išao dobro, brzo i organizovano. Ono što je karakteristika ovogodišnje letine jeste visok kvalitet pšenice u svakom pogledu, kao i manji prinos. Na našem otkupnom mestu kretao se u proseku od oko 4,5 tona po hektaru. Poljoprivrednicima smo ponudili akontnu cenu od 19 dinara s tim da ovih dana sledi konačni obračun. U silosima imamo gotovo iste količine kao i lane. Razlog je taj što su ove godine bile znatno veće površine pod pšenicom i ječmom u odnosu na 2025. – rekla je za naš list Nadežda Đuragin, menadžerka u kompaniji RWA Srbija Zrenjanin.
Podsetimo, u našem okrugu pod hlebnim zrnom se nalazilo 57 hiljada hektara, što je devet odsto od ukupnih površina u Srbiji. Prognoze su da bi ukupan ovogodišnji rod mogao biti 3,6 miliona tona. Takođe, valja napomenuti da je cena pre četiri godine bila 42 dinara za kilogram. Na nju su uticale pandemija i početak rata u Ukrajini kada je tržište bilo u neizvesnosti i nestašicama za ovim najznačajnijim prehrambenim proizvodom. No, to je bilo samo godinu dana da bi u poslednje tri pšenica „skliznula” na 21 ili sadašnjih 20 dinara za kilogram.
ROK DO 15. JULA
Ječam, pšenica i kukuruz su berzanska roba i njihove cene određuje globalno tržište. Veoma je bitno kakva je proizvodnja u Rusiji, Ukrajini, zemaljama severne i južne Amerike. U ovoj priči naši potencijali su izuzetno skromni. Dosta poljoprivrednika se odlučuje i na poznato „čuvanje” čekajući bolju cenu. Međutim, i tu nastaju troškovi skladištenja. Uz to celu situaciju opterećuju i razduživanje u agro roku do 15. jula. Zbog izuzetno nepovoljnog stanja za ratare, Zadružni savez je od resornog ministarstva i države zatražio da im se obezbede beskamatni krediti kako bi prevazišli sadašnju situaciju i besparicu.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
SKUPLJA SLAMA OD PŠENICE
Koliko je cena hlebnog zrna niska najbolje govori poređenje sa slamom. Naime, jedna upresovana pšenična rolna prodaje se i preko tri hiljade dinara. Kako saznajemo na terenu, problem je u tome što je slame manje na njivama, baš kao i pšenice. Računica kaže da se sa jednog pokošenog jutra može prikupiti pet ili šest takvih bala približne težine od po 400 kilograma.
SPAS ZA KUKURUZ I SUNCOKRET
Kiša koja je pala u prvim julskim danima, prema rečima stručnjaka, spas je za ostale useve. To se najpre odnosi na njive pod kukuruzom, suncokretom i šećernom repom. Ove kulture nalaze se u punoj fazi razvoja i potrebno im je još padavina. U svakom slučaju, vele agronomi, situacija je povoljnija nego lane kada kiše nije bilo. Tada su i prinosi bili izuzetno niski.
„VEŠTAČKA KIŠA”
Koliko u izmenjenim klimatskim uslovima sistem za navodnjavanje („veštačka kiša”) igra važnu ulogu najbolje se videlo u protekloj žetvi. Naime, na nekim površinama, koje su bile pod ovakvim uslovima, beleženo je i blizu 10 tona pšenice po hektaru. Ovakvi prinosi su postizani u kompaniji „Sveti Nikola” u Sečnju, ali i na mnogim drugim mestima. Podsećamo da je u srednjem Banatu pod sistemom za navodnjavanje, od ukupnih površina, tek pet ili šest odsto obradivog zemljišta.
