SIMO SALAPURA O FINANSIRANjU SPORTA I ULAGANjU U INFRASTRUKTURU

Novac dobilo 140 klubova

  • U sportskim objektima besplatne termine koristi oko 90 organizacija i klubova. Sve to gradski budžet opterećuje sa više od 100 miliona dinara

Lokalne samouprave u Srbiji za sport prosečno izdvajaju 3,55 odsto budžeta, a Zrenjanin je ove godine za tu oblast iz gradske kase opredelio 3,8 procenata. Funkcionisanju Javne ustanove „Sportski objekti” namenjeno je 109 miliona, a programskim aktivnostima klubova i saveza 50 miliona dinara, što je isto kao i lane. Nadležni ističu da će se, ako tokom godine dođe do rebalansa budžeta, izdvojiti još novca za sport.
Nedavno su usvojena rešenja o raspodeli, a pare iz gradskog budžeta dobiće 140 klubova, saveza i organizacija. O tome, kao i o ulaganjima u infrastrukturu i manifestacijama koje će se održati u našoj sredini, razgovarali smo sa Simom Salapurom, pomoćnikom gradonačelnika.
Da li je bilo dovoljno novca za sve koji su konkurisali za sufinansiranje programskih aktivnosti?
– I ove godine nije moglo da se udovolji svim zahtevima jer, nažalost, većina čeka isključivo gradski novac. Čelnici klubova moraju da se okrenu drugim izvorima finansiranja, odnosno pronalaženju sponzora i slično. Inače, na rešenja o sufinansiranju nije stigla nijedna žalba, a prvi transferi novca biće završeni prema prioritetima.
Koji su sportovi dobili podršku?
– Podržali smo i takozvane male sportove čiji predstavnici postižu zapažene rezultate i okupljaju sve više mladih. Kada kažem mali, mislim na sportove koji su manje zastupljeni u medijima ili nisu dovoljno popularni – kao što su kik boks, savate, ninđucu, pa donekle i stoni tenis, šah… Finansiramo i one koji okupljaju osobe sa invaliditetom, nisu zapostavljeni ni seoski klubovi, a naravno ni kolektivi koji su nosioci vrhunskog sporta. Na inicijativu gradonačelnika Čedomira Janjića izmenili smo propise i ubrzali proceduru za prenos novca korisnicima, pa je sa dosadašnjih mesec, rok sedam dana. Uz to, omogućili smo još konkursa tokom godine.
Osim u novcu, pomoć lokalne samouprave sastoji se i u besplatnom korišćenju sportskih objekata? Koliko to košta?
– U halama, salama i na terenima kojima upravlja Javna ustanova „Sportski objekti” svakodnevno trenira oko 5.000 sportista, a besplatne termine koristi više od 90 organizacija i klubova. Sve to gradski budžet opterećuje sa više od 100 miliona dinara, ali neki još uvek ne prepoznaju značaj ove „nefinansijske” podrške.
Koji su rezultat i efekti takve potpore sportu?
– Prošle godine sa državnih prvenstava zrenjaninsiki sportisti su doneli 301 medalju, što je 11 više nego 2016. godine. Na međunarodnim takmičenjima osvojili su 20 odličja. Analize pokazuju da se sve više mladih bavi sportom, da raste broj sportskih sekcija u školama, kao i da se organizuje mnogo besplatnih sportskih programa.
Šta je ponuđeno od besplatnih programa?
– Imali smo školu plivanja, kao i program koji sprovodi Savez za školski sport pod nazivom „Sport u škole” za učenike nižih razreda. Besplatne sportske aktivnosti tokom prošlog leta na deset lokacija u gradu okupile su više od 500 najmlađih sugrađana. Takođe, povećan je broj klubova i sportista koji koriste besplatne termine u sportskim objektima.
Ulaže se i u infrastrukturu. Šta je urađeno u toj sferi?
– Kristalna dvorana je dobila upotrebnu dozvolu, sagrađeni su moderni bič volej tereni na „Peskari”, nabavljeni su novi koševi, postavljene tribine u Medisonu… Kupljene su elektronske mete i automatski robot za sportiste invalide. Gradiće se atletska staza, teniski tereni u Elemiru, predviđeno je renoviranje Doma borilačkih sportova i stadiona u Melencima.
Koja takmičenja će ove godine biti održana u Zrenjaninu?
– Bićemo domaćini kvalifikacija za prvenstvo Evrope u odbojci za kadete i juniore, evropskog inkluzivnog odbojkaškog turnira, prvenstva države u odbojci na pesku, međunarodnih turnira u košarci i rukometu. Organizovaćemo prvenstvo Balkana u drumskom hodanju, auto-moto trke. Sve to će uticati na popunjenost smeštajnih kapaciteta. Računamo da će samo u prvom tromesečju ove godine biti blizu 3.000 „sportskih” noćenja.

  • RACIONALNIJE FUNKCIONISANjE
    – Saradnja klubova neophodna je u svim granama sporta kojih u našem gradu ima više od 60. U Agenciji za privredne registre, do decembra 2017. godine, u našoj sredini evidentirane su 264 sportske organizacije, a 190 su članice Sportskog saveza. Lane smo fuzijom dva ženska odbojkaška kluba dobili novi kvalitet i dugoročnu održivost. Došlo je i do pomaka u rukometu, kao i u fudbalu dolaskom Zorana Tošića na čelo srpskoligaša Radničkog. Potrebne su integracije i u atletici, nekim borilačkih sportovima, košarci – ističe Salapura.

B. MANDIĆ