Bio je četvrtak, 3. septembar, rano popodne. Parking ispred jednog od ugostiteljskih objekata u Sutjesci bio je prepun. Među desetinama automobila više od polovine nosilo je rumunske registarske tablice. Namera je bila da saznamo šta goste iz susedne Rumunije dovodi upravo ovde, u srce Banata. A onda se dogodio neočekivani susret koji je tu priču odveo u sasvim drugom pravcu. Među gostima se našao prof. dr Slavomir Gvozdenović iz Temišvara, ugledni književnik i jedan od najistaknutijih predstavnika srpske zajednice u Rumuniji. Posle više godina, susret je bio neočekivan, ali srdačan. Gvozdenović se upravo vraćao iz Novog Sada, gde je sa rumunskim piscem Georgijem Floreskuom učestvovao na Međunarodnom književnom festivalu.
– Uvek kada sam na nekim književnim manifestacijama, tribinama i slično, rado prolazim ovim krajem našeg Banata. U Novom Sadu smo predstavljali naša književna dela, pa smo u povratku odlučili da mali predah napravimo u Sutjesci, pošto ćemo u Rumuniju ući preko obližnjeg graničnog prelaza Jaša Tomić – kaže Gvozdenović.
A njegova biografija daleko prevazilazi književnost. Pesnik je sa više od 50 objavljenih knjiga, urednik, prevodilac, antologičar i univerzitetski profesor. Bio je jedan od osnivača Saveza Srba u Rumuniji i u dva navrata njegov predsednik, a čak pet mandata, odnosno dve decenije, predstavljao je srpsku zajednicu u Parlamentu Rumunije.
– Ponosan sam na sve to, a najviše što sam za takav rad i angažovanje dobio brojna priznanja u našoj matici i od srpskog naroda, od Kosova, Vojvodine, Crne Gore, Srbije i širom sveta gde Srbi žive – veli naš sagovornik.
Rođen je u Belobreški u Rumuniji, tamo je odrastao i školovao se, stekao akademska zvanja, ali, kako kaže, svoje poreklo nikada nije zaboravio.
– Evo me i u 73. godini života, sa više od 50 godina aktivnog angažovanja, i dalje putujem i hodim ka svome narodu. Mi koji živimo izvan nje posebno smo zagledani u maticu. Ona nam je ljudski i životni svetionik – napominje Gvozdenović.
KNJIŽEVNOST NE POZNAJE GRANICE
Posebno mesto u njegovoj priči zauzimaju odnosi Srbije i Rumunije.
– Zaista naše dve zemlje imaju vekovima izuzetne i prave susedske odnose. Ne samo kada su u pitanju političke prilike, već u svemu – od privrede i kulture do sporta. Mi književnici svemu tome dajemo poseban doprinos – kaže sagovornik.
I upravo književnost, smatra Gvozdenović, može da bude jedan od najboljih mostova između dva naroda. Kao jedan od osnivača Saveza Srba u Rumuniji, posebno ističe značaj Srpske kuće u Temišvaru, koja je otvorena 2011. godine. Smatra da je to bilo od posebnog značaja za Srbe koji žive u ovoj zemlji. Tu su se okupili, još više zbližili i proširili saradnju sa maticom. Njegova veza sa Srbijom vidljiva je i u prevodilačkom radu. Na rumunski jezik prevodio je dela Miodraga Pavlovića, Ljubomira Simovića, Gojka Đoga, Matije Bećkovića i Vaska Pope, na čijoj je poeziji doktorirao na Univerzitetu u Bukureštu.
„KOSOVO I METOHIJA SU NAŠE PESME”
Tokom razgovora tema se prirodno vraća i na Kosovo i Metohiju, kojima je Gvozdenović posvetio značajan deo svog pesničkog stvaralaštva. Nedavno je boravio u Zvečanu, gde se susreo sa ljudima satog prostora. Dok govori o tom putovanju, emocije su očigledne. Iz torbe iznosi svoju poslednju knjigu „Koliko Kosova u meni”, namenjenu za poklon.
– Uvek je tu najviše emocija. Kosovo i Metohija su naše pesme, dovoljno neopevane. To sam naučio još kada sam progovorio u rodnoj Belobreški, od mog dede koji je imao dva razreda škole. On mi je mnogo govorio o našim korenima koje ne smemo nikada zaboraviti – veli Gvozdenović.
U knjizi je i stih koji, kaže, možda najbolje opisuje njegov odnos prema Kosovu i Metohiji: „Ima jedno drvo u Patrijaršiji pećkoj oko kojeg su i moje ispletene loze. Svakoj grani, čim dotakne svetu srpsku zemlju, koren izraste…”
PISCI KOJI SU GRADILI MOST
Razgovor nas, potom, vraća u Banat i na jednu posebnu inicijativu koja već tri decenije povezuje srpske i rumunske pisce. Reč je o susretima „Književnika na granici” koji traju već tridesetak godina. U pitanju je inicijativa srpskih i rumunskih književnika sa područja Opštine Sečanj. Održava se neizmenično u dve zemlje. Seća se Solomona Mioke, Slobodana Mandića, Dušana Milićeva, Milana Nenadića, Ileane Ursu, Đorđa Sladoja i brojnih drugih kolega sa kojima je, kako kaže, ispisano „posebno poglavlje nečeg lepog iz našeg Banata”. U razgovoru učestvuje i Georgije Floresku, ugledni rumunski pesnik i doktor filozofskih nauka, čija su četiri dela prevedena na srpski jezik. Njihovo prijateljstvo, ali i književna saradnja, najbolja su potvrda da granice ne moraju da razdvajaju ljude. Rastanak u centru Sutjeske protiče u istom duhu u kojem je i počeo – srdačno i bez žurbe.
Njihov put nastavlja se prema Jaši Tomiću i Rumuniji, a reportera ovih redova ka Zrenjaninu. Čini se da je u ovom kratkom susretu ostalo još mnogo toga neispričanog.
Zato je novo viđenje već dogovoreno – u novembru, na Danima srpske kulture i duhovnosti u Temišvaru, gde će se ponovo govoriti o onome što je ovog septembarskog popodneva u Sutjesci bilo najvažnije: o ljudima, knjigama i mostovima koji traju duže od granica.
IZVOR I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
PREPOZNAT U REGIONU
Slavomir Gvozdenović je jedinstven i po tome što je član brojnih udruženja, u Rumuniji, Srbiji, Kosovu i Metohiji, Vojvodini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori. Suosnivač je Vukove zadužbine, član i saradnik Matice Srpske u Novom Sadu. Za celokupnu aktivnost odlikovali su ga predsednici Srbije, Rumunije i države Srbija i Crna Gora.
