Najvažnije lekcije deca uče mnogo pre polaska u školu
U javnosti se najčešće govori o reformama obrazovanja. Istovremeno se zanemaruje da se temelji znanja, navika i životnih vrednosti postavljaju u najranijem detinjstvu. O tome kako su se vrtići razvijali, sa kojim izazovima se suočavaju i značaju tog perioda za razvoj ličnosti, razgovarali smo sa Tatjanom Lojović, pomoćnicom direktora Predškolske ustanove i novoizabranom predsednicom Crvenog krsta Zrenjanin.
Kako danas ocenjujete stanje u predškolskom vaspitanju?
– Kvalitet rada naše ustanove unapređuje se iz godine u godinu. Uz podršku Grada razvili smo strategiju usklađenu sa nacionalnim obrazovnim ciljevima. Trudili smo se da svaki segment podignemo na viši nivo. Danas možemo da kažemo da je Predškolska ustanova značajno napredovala kako u organizacionom, tako i u programskom smislu. Posebno bih izdvojila povećanje broja dece i vaspitnih grupa, proširenje ponude i razvoj inkluzivne prakse. Kroz različite kratke aktivnosti nastojimo da budemo dostupni i mališanima koji nisu uključeni u sistem. Raduje nas što su rezultati našeg rada prepoznati i prilikom poslednjeg spoljašnjeg vrednovanja, kada je ustanova dobila najvišu ocenu. To nam je potvrda da smo na dobrom putu, ali i podsticaj da nastavimo da se usavršavamo i pratimo savremene trendove u vaspitanju i obrazovanju.
Koliko je važna saradnja vrtića sa roditeljima i lokalnom zajednicom?
– Ona je od presudnog značaja za kvalitet predškolskog vaspitanja. Danas nije formalna, već suštinska. Zajedno gradimo okruženje u kojem dete uči i razvija se. Poslednjih godina smo napravili veliki iskorak. Vaspitači kroz projektni rad aktivno uključuju roditelje kao partnere, ali i stručnjake iz lokalne zajednice. Najmlađi tako imaju priliku da uče u muzeju, biblioteci, pozorištu ili sportskim objektima, ali i da u samom vrtiću stiču nove veštine i iskustva. Takav pristup ne samo da obogaćuje njihovo znanje, već i roditeljima približava koliko je rani razvoj važan i koliko se toga u predškolskom periodu gradi.
Šta bi, po Vašem mišljenju, trebalo dodatno unaprediti?
– Uvek postoji prostor za napredak. Posebno je važno stručno usavršavanje zaposlenih, razvoj digitalnih kompetencija i razmena iskustava sa predškolskim ustanovama u drugim gradovima. Samo tako možemo da pratimo savremene potrebe dece i porodica i da kontinuirano podižemo kvalitet rada.
Sa kojim izazovima se sistem danas najviše suočava?
– Jedan od najvećih je uključivanje dece koja još nisu u sistemu predškolskog vaspitanja, posebno iz osetljivih društvenih grupa. Zato organizujemo različite promotivne aktivnosti, kratke programe i sarađujemo sa drugim institucijama kako bismo roditeljima približili značaj ranog vaspitanja i obrazovanja. Važno nam je da svaka porodica zna i koje su joj usluge i oblici podrške dostupni.
Koliko je Predškolska ustanova prepoznata kao temelj obrazovnog sistema?
– Upravo u vrtiću dete stiče prva znanja, razvija socijalne veštine i gradi samopouzdanje. Potrebe mališana, porodica i savremeni pristupi u radu se stalno menjaju. Zbog toga uvek postoji mogućnost za dalji razvoj. Veoma je važno da roditelji i vaspitači od samog početka grade odnos poverenja.
Nedavno ste izabrani za predsednicu ovdašnjeg Crvenog krsta. Kakvi su Vaši planovi?
– Velika mi je čast što mi je ukazano poverenje da budem na čelu organizacije koja ima izuzetno važnu ulogu u našoj zajednici. Želim da nastavimo putem humanosti, solidarnosti i pomoći svima kojima je potrebna. Crveni krst je prepoznatljiv po svojoj posvećenosti ljudima i tu misiju ćemo razvijati.
Koje iskustvo iz obrazovanja može biti najkorisnije u humanitarnom radu?
– Pre svega su to veštine u radu sa decom i porodicama. Predškolska ustanova i Crveni krst godinama uspešno sarađuju kroz brojne aktivnosti. Posebno je važno što najmlađi kroz njih prihvataju različitosti, uče o empatiji, toleranciji i pružanju pomoći drugima. To su vrednosti koje ostaju za ceo život.
Šta Vas je motivisalo da se dodatno angažujete u Crvenom krstu?
– Sa radom ove ustanove upoznala sam se još dok je moj stariji sin u njoj volontirao. Kasnije sam četiri godine bila članica Upravnog odbora. Poseban uticaj na mene imali su i ljudi koji su svojim radom ostavili dubok trag u Crvenom krstu. Među njima je bila i moja najbolja drugarica prof. dr Dijana Karuović, sa kojom sam delila mnoge važne životne trenutke. Njen odlazak me je duboko pogodio, ali me je istovremeno podstakao da se još više približim vrednostima koje je i sama negovala. Humanost i briga o drugima su mi oduvek bile bliske. Angažman vidim kao priliku da tim vrlinama dam konkretan doprinos.
