Mi smo među deset najboljih klubova u Srbiji, a ima ih ukupno 112, a u Vojvodini smo prvi u konkurenciji seniora i juniora, ističe trener Slaviša Perić
U godini koja je na izmaku, članovi Tekvondo kluba Zrenjanin osvojili su 160 medalja i 14 pehara koje su doneli sa brojnih domaćih i međunarodnih prvenstava i turnira. U ovom Klubu, koji vode supružnici Dijana i Slaviša Perić, fokus nije samo na takmičenjima – oni rade sa decom, rekreativcima, organizuju kurseve samoodbrane za žene. Osamdesetih godina prošlog veka, kada je ova korejska borilačka veština stigla u Srbiju, osnovan je Tekvondo klub Zrenjanin koje ove godine slavi 30. rođendan.
Svake večeri od 18 do 22 časa iz sale koja se nalazi u zgradi kraj Vojnog stadiona dopiru zvuci udaraca o fokusere i rekvizite. Prostorija je obložena strunjačama, a na policama su oprema, pehari i trofeji za koje uskoro neće biti mesta jer stalno pristižu novi.
– Mi smo među deset najboljih klubova u Srbiji, a ima ih ukupno 112, a u Vojvodini smo prvi u konkurenciji seniora i juniora. Sada je deo sezone kada radimo kondicione pripreme, vežbamo tehničko-taktičke elemente, a takmičari se malo i odmaraju – kaže Slaviša Perić, trener i osnivač TK Zrenjanin.
U Klubu su trenutno registrovana 72 takmičara, a ukupno imamo oko 90 članova svih uzrasta. Svaka grupa ima poseban princip treninga. Na primer, deca od 4 ili 5 godina rade korektivnu gimnastiku, atletiku, vežbaju gipkost i koordinaciju, i sve to kroz igru.
– Forme su borbe sa zamišljenim protivnikom, sportska olimpijska borba radi se sa zaštitnom opremom, postoje i samoodbrana i tehnika lomljenja dasaka i cigala, po čemu je tekvondo poznat. Za to je potrebno mnogo više vežbanja nego za ostale discipline – objašnjava Perić.
Nakon što je Milica Mandić postala olimpijska šampionka 2012. godine, popularanost tekvondoa je porasla, pa je mnogo mališana rešilo da trenira. Da bi ostali u tom sportu, presudan je uticaj trenera, navodi Slaviša Perić.
– Ne može da se navuče oklop čim se uđe u salu. Mi najpre vodimo decu da gledaju takmičenja, pa onda probaju borbe. Postoje turniri različitih klasa – objašnjava naš sagovornik.
Najvrednije medalje ovog sporta našoj zemlji donele su devojke, a slično je i u zrenjaninskom klubu. Najperspektivniji su seniorka Valentina Milić, juniorka Danica Petkov i senior Dejan Popov. Valentina i Danica su ove godine učestvovale na Evropskom prvenstvu za seniore do 21 godine. Osamnaestogodišnja Valentina prvakinja je države u kategoriji do 57 kg, a druga na seniorskom nivou. Tekvodno trenira pet godina.
– Moj brat je išao na tekvondo, došla sam na par treninga i dopalo mi se. Do sada mi je najveće iskustvo učešće na kontinentalnom prvenstvu, a tamo su uglavnom sve protivnice bile starije – ističe Valentina Milić.
Ona smatra da su u tekvondou podjednako važni tehnika, brzina i izdržljivost, kao i da se tokom borbe u pravom momentu izvede odgovarajuća tehnika. Na pitanje koje od ovih veština su njena jača strana, zatražila je pomoć trenera: „Šta su moje jače strane”?
– To što hoćeš da slušaš i sve upijaš, emotivac si i imaš inat – kazao je Perić i naglasio da je Valentina primerna sportiskinja koja je završila Medicinsku školu i upisala Fakultet za sport i turizam u Novom Sadu.
VRHUNSKA OPREMA
Tekvondo je olimpijski borilački kontaktni sport čije su glavne karakteristike atraktivne nožne tehnike, koje čine 80 odsto borbi, objašnjava Slaviša Perić. Takođe i oprema privlači pažnju.
– Takmičari imaju debeli oklop, kacigu, rukavice, papučice, štitnike. U oklopu i kacigi nalazi se elektronika koja smanjuje mogućnosti nameštanja bodova tokom borbe. Naši članovi mogu sami da nabave opremu, ali i u Klubu imamo sve – kaže trener Perić, koji je završio edukaciju u Pokrajinskom zavodu za sport, višu trenersku školu, Fakultet za sport, gde je trenutno na doktorskim studijama.
