tri knjige za 100
Piše: Milena Bečejac
Čitamo li, uopšte? Đaci lektiru, odrasli neku knjigu koja je, ako ništa drugo, „u trendu”? Bojim se da privilegija uživanja u lepoj pisanoj reči, uz neizbežno označavanje „ovde sam stao”, pripada, izgleda, samo zaljubljenicima knjige. Jer, tu je internet, lepo prepričana lektira, pa čemu „mučenje” da se knjiga pročita. A, zapravo, takva navika stiče se od malih nogu.
Uopšte, knjiga, naravno polovna, više nije roba na ceni ni na buvljaku. Nedavno sam videla oglas, zalepljen na nekom zidu, da tri knjige koštaju sto dinara. Žalosno. Nedavno je Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”, koja istraje u tome da privuče što više članova, i odraslih i dece, postavila kutiju u koju bi zaboravni čitaoci mogli da vrate davno pozajmljenu knjigu.
Zrenjanin je, kroz istoriju, imao razvijeno bibliotekarstvo. Tako je, prema monografiji „Petrovgrad” (1938), prva čitaonica otvorena 1868. i do 1918. bila je u zgradi Srpske pravoslavne crkve, potom u Oficirskom domu 1936. Predsednik je bio dr Petar Erdeljanov, blagajnik Đoka Ristić, sekretar Dragoljub Radanov-Radičev. Kantina je imala knjižnicu zajedno sa društvom „Lojd”, predsednik je bio dr Imre Varadi, potpredsednik Andor Marton, domaćin dr Petar Erdeljanov.
U monografiji „Zrenjanin” (1966), pominje se mnogo više bibloteka i čitaonica. Pravo bogatstvo koje ne može da se pobroji u ovoj kolumni. Recimo, pre Prvog svetskog rata u Velikom Bečkereku bilo je više javnih i privatnih biblioteka i nisu sve bile otvorenog tipa. Recimo, po ovom izvoru, biblioteka Pijarističkog monaškog reda, osnovana 1846, imala je 2.259 svezaka, a 1861. otvorena je Srpska čitaonica… Između dva rata, Zadruga SOJ nabavlja knjige i časopise za „Dositej” u Petrovgradu 1937. godine, čiji su osnivači bili Slavko Gligorijević i Dobroslav Ištvaneski, a predsednik Luka Mijajev – takva je postojala još samo u Parizu…
Gradska narodna biblioteka osnovana je 1944. godine, prvi upravnik bio je Pavle Zubković, broj naslova – 31.000, 1954. a 1962. – 70.000 knjiga i još 25.000 po školskim i mesnim biblotekama.
Ko želi da sazna više, može da pročita u monografijama i drugim izvorima. Samo sam htela da kažem kakvo smo bogatstvo imali i kakvo imamo, i da treba da ga čuvamo – čitajući.