Ratari u našem Okrugu su se ponadali da, nakon „tanke” žetve pšenice, mogu očekivati veći berićet u ostalim kulturama, pre svega kukuruza. Međutim, stigao je krajem prošlog i početkom ovog meseca novi klimatski šok. Temperature koje su prelazile 40 stepeni načinile su ogromne štete. Sasvim je izvesno da će ovo biti još teža proizvodna godina za banatske paore.
U to se uverila i naša ekipa početkom nedelje, zaputivši se na područje Opštine Sečanj. I pre dolaska na željeno odredište prizori su bili zabrinjavajući. Njive u zrenjaninskom ataru, posebno pod „žutim zrnom”, ukazale su da je četvrtu godnu zaredom letnja žega uzela danak.
MUKE PO PAORE
Već u blizini Sutjeske jasno se videlo da će rod biti desetkovan. Krajnja destinacija bila je Neuzina. Po vrelom avgustovskom danu, dok su goreli i nebo i zemlja, na jednoj od njiva zatekli smo mlade poljoprivrednike Marka Nikolića i Stevana Stajića. Bili su u velikom poslu oko siliranja (priprema hrane za životinje) kukuruza, jer se pored ratarstva bave i stočarstvom. Marko nije bio voljan za razgovor i grabio je svaki trenutak da napuni prikolice zrnima koja su već u visokoj fazi zrenja.
– Ovo je elementarna nepogoda, a sve do pre desetak dana nije izgledalo tako. Naprotiv, u našem ataru kukuruz se dobro držao i očekivali smo da će ove godine biti nekog roda.
Posle vrelih dana, ostaćemo bez ičega. Pokušavamo da većinu površina siliramo za ishranu krava. Što se nekih većih očekivanja tiče, prinos će možda biti na nivou prošlogodišnjeg sa tonom ili dve po hektaru. To je katastrofalno – veli za naš list Stevan Stajić, koji ima oko 30 jutara pod ovom kulturom.
Napominje da je situacija sa sojom i šećernom repom izuzetno nepovoljna, a da se nešto bolje drži suncokret.
„VEŠTAČKA KIŠA” SPAS
Obilazeći neuzinski atar zapazili smo kilometre dubokih kanala koji su prazni. Poznato je, naime, da su „Vode Vojvodine” krajem prošle godine upravo na ovom području uložile velika sredstva u čišćenju i dovođenju vode u rovove koji nisu u funkciji godinama.
Među retkim kolektivima koji je iskoristio mogućnost da se uključi u sistem „veštačke kiše” je RJ „Bratstvo jedinstvo” koje je od pre sedam godina sastavni deo ribnjaka u Sutjesci.
– Jedan od naših prioriteta prilikom kupovine oko 500 hektara „Bratstva” odnosio se na osposobljavanje sistema za navodnjavanje na površini od oko 300 hektara. Ta investicija se pokazala veoma isplativom. Poslednjih godina, upravo zahvaljujući njoj, možemo očekivat rod kukuruza na 200 hektara. Prosek je preko deset tona – govori Dragan Došlo, komercijalni direktor ribnjaka i pokazuje primerke klipova kukuruza koji su sazreli uz „veštačku kišu”.
– Dug period bio je bez vlage. Zahvaljujući sistemu za navodnjavanje to smo predupredili. Naime, u junu i julu bilo je ukupno 110 litara po metru kvadratnom. Stanje smo „premostili” i dopunili sa 125 litra vode i možemo očekivati dobar prinos – reči su Dragana Miloševića, diplomiranog inženjera poljoprivrede i rukovodioca za ratarsku proizvodnju ribnjaka u Sutjesci.
NEZAPAMĆENA VRELINA
U tropskom avgustovskom danu razgovarali smo i sa dugogodišnjim radnikom na održavanju ovakvog sistema Zoltanom Filepom.
– Više od tri decenije sam u ovom poslu, ali ne pamtim ovakve temperature i nedostatak vlage u zemlji kao ove godine. Kontrolišem rad ovih „rendžera” koji zahvataju širinu od 800 metara. U toku dana možemo obaviti navodnjavanje od 10 do 15 hektara – veli Zoltan, koji se priprema da ode u zasluženu penziju.
I dok beležimo dve različite slike, ostaje otvoreno pitanje: da li je „suvo ratarenje” moguće u ovakvim klimatskim uslovima? Po onome što poslednjih godina primećujemo, sasvim je sigurno da nije. Međutim, ostaje dilema koja se sama nameće. Ko je od poljoprivrednika spreman da uložiti deset ili petnaset hiljada evra kako bi po jednom hektaru izgradio sistem za navodnjavanje.
