I Zrenjanin žali za panonskim mornarom. U gradu gde je održao brojne koncerte i iz kojeg su obožavaoci Đorđa Balaševića odlazili na njegove koncerte i u druge gradove, sinoć je odata pošta preminulom muzičaru, pesniku, zabavljaču, večnom momku koji je želeo samo jedno – da voli i da se volimo, i samo da rata ne bude…
Smrti nema, ima samo seoba – ispisivali smo sinoć reči poštovanja, a ne reči oproštaja, u knjigu sećanja koja je otvorena juče u holu Kulturnog centra.
Smrti nema – treperele su svu noć sveće na platou ispred Kulturnog centra. Ima samo seoba, jer kada se uplovi u srce, ne može da se otplovi iz njega… Seobe su od srca, do srca, a emocije iste, na svaki stih Đoleta Balaševića, na zvuk svake note koja u dušu dira i ispisuje živote našeg odrastanja, mladosti, ljubavnog žara i uzdisaja….
Jedne noći i devojka Olivera, rođena i odrasla u Zrenjaninu, rekla je: da. I ljubav je prerasla u brak – Olja Balašević, majka Jovanina, Jelenina i Aleksina, ljubav je Đoletova do zadnjeg daha – samo njen glas je želeo da čuje pre nego što je sklopio oči u Kliničkom centru u Novom Sadu, u petak, 19. februara.
I sahranjen je danas na Gradskom groblju u Novom Sadu, uz pesmu „Olivera“u krugu porodice, bez prisustva javnosti i medija. A od kapele, do mesta gde počiva pratili su ga tamburaši… U njegovom Novom Sadu danas je dan žalosti.
Za nešto više od tri meseca, 11. maja, Đole bi napunio bi 68 godina. A koliko li je samo godina sabrao u ovim koje je proživeo na zemlji, koliko radosti koje je podelio sa nama, koliko uzburkane stvarnosti, koliko buntovnih godina, koliko nezaboravnih susreta sa ljudima, od Triglava, do Vardara…
Zrenjaninci su sinoć položili kraj knjige sećanja i malog belog zeca, i pile malo, i ruže, ruzmarin, ono što je Đole voleo, o čemu je pevao, sa čim je umeo da nas razneži, obodri, takne…. Samo da rata ne bude… pevao je da se čulo sve do Evrope, one kojoj je poručivao da putuje…
A sa razglasa Kulturnog centra Zrenjanina, kao u onim noćima kada je punio salu na svojim koncertima, kao kada smo sedeli na stepeništu sa decom i mahali upaljačima, kao kada mu nismo dali da ode sa pozornic, zasipajući ga aplauzom, a on nam odgovarao ponovo i ponovo: Odlazi cirkus iz vašeg malog grada… i …. opet i opet „Ringišpil“… Đole nam je pevao… „Život je more“, „Badnje veče“, „Ćaletova pesma“, „Devojka sa čardaš nogama“ (E, na tu bih igrala i slomljena…), Fina, laloška stvar, „Ne lomite mi bagrenje“, „Lepa protina kći“, „Stari laloški vals“, „Urazdeljak te ljubim“, „Mirka“, „Svirajte mi jesen stiže dunjo moja“, „O…liii…veee…raaa“….
Olivera, i „Dodir svile“… Zrenjanin Oljin i Đoletov… ljubav koja ne prestaje…
I Zrenjanin je dostojanstveno izrazio poštovanje prema Đoletu. Zrenjanin ima svoj način, kao što ga ima u ovim časovima tuge, njegov Novi Sad, Beograd, Zagreb, Sarajevo… E, da je bar zaje… virus korona, ako ga je, uopšte bilo u njegovom srcu, prošle nedelje, kao što je to učinio sa srcem pred poslednji koncert u Novom Sadu, pre trinaest meseci…
