Posebnu pažnju konzervatori i đaci su posvetili restauraciji gipsanog predloška za čuvenu skulpturu „Prelja”
Đake OŠ „Svetozar Marković Toza” iz Taraša i stručnjake Narodnog muzeja Zrenjanin ujedinila je želja da zaustave propadanje skulptura, bista i portreta akademske vajarke Ljubice Tapavički. Učenici su imali inicijativu, a konzervatorski tim Muzeja znanje i veštinu i sada je izvesno da će radovi koji su počeli u maju doneti plodove.
Kuća akademske slikarke, koja je poreklom iz Taraša, je prodata. Zahvaljujući angažovanju đaka i kulturnih poslenika zrenjaninskog Muzeja, biće očuvano i restaurirano i desetak skulptura ove umetnice. Cilj je da se u Školi u Tarašu uredi Spomen soba Ljubice Tapavički.
Posebnu pažnju konzervatori su posvetili restauraciji gipsanog predloška za čuvenu skulpturu „Prelja”, koja od pre nekoliko godina krasi plato između Katedrale i Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu.
– Ova saradnja i pripremni radovi doprinose i da deca uče kako da čuvaju umetničku baštinu za buduća pokoljenja – kažu u Narodnom muzeju Zrenjanin. – Tako smo tokom maja održali radionice konzervacije koje su realizovali konzervatori u OŠ „Svetozar Marković Toza”, pa su i učenici pomagali u restauraciji predmeta.
Spomen-soba posvećena Ljubici Tapavički u školi u Tarašu jedan je od koraka ka očuvanju zavičajne kulturne baštine. Nove generacije Tarašana imaće mogućnost da umetnička dela predstavljaju javnosti.
Zgrada Škole u Tarašu sagrađena je 1969. godine, a nosi ime narodnog heroja Svetozara Markovića – Toze koji je rođen u tom selu. Škola danas ima digitalnu učionicu, sportske terene, kao i adaptiranu salu za fizičko vaspitanje. Učenici učestvuju u kreativnim i terenskim radionicama i u pripremi manifestacije „Dan taraških roda”.
Škola neguje sećanje na vajarku Ljubicu Tapavički, organizujući susrete učenika i umetnika koji vode poreklo iz Taraša ili žive u selu. Danas je taraška Škola izdvojeno odeljenje elemirske Škole, ali sve više novorođenčadi uliva nadu da će se Taraš podmladiti…
ZRENjANINU POKLONILA 20 RADOVA
Ljubica Tapavički je rođena u Tarašu 1925. godine, a preminula je 2006. u Beogradu. Gimnaziju je završila u Zrenjaninu, a Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Sretena Stojanovića i Ilije Kolarovića, gde je i magistrirala. Više od dve decenije radila je kao likovni pedagog. Iako je živela u Beogradu bila je vezana za zavičaj. U Tarašu je bio njen drugi dom. Zrenjaninu je poklonila 1982. godine dvadeset radova. Poklon se čuva u Narodnom muzeju i delom je izložen na stalnoj postavci. Autorka je spomen bista u Beogradu, Zrenjaninu, Smederevskoj Palanci, Tarašu, Melencima, Elemiru… Posebna specijalnost bili su joj sitna plastika, medalje i plakete u kojima preovlađuju stari banatski motivi. Dobila je treću nagradu za medalju „Zlata” u Parizu 1967. godine. Potom je Klub francuske medalje u Parizu umnožio nagrađenu medalju u 150 primeraka, a Plaketu „Prelje” u 60 primeraka.
