Brašovanova lepotica još nije u potpunosti završena
Grad na obalama Begeja krase brojna velelepna zdanja. U starom jezgru, nad kojim dominira Županijska palata, izdvajaju se zgrade: Muzeja, Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, Biblioteke, kao i Bukovčeva kuća, te Rimokatolička katedrala sa biskupijom. U Ulici Kralja Petra Prvog nalaze se još dva graditeljska bisera. Reč je o Austrougarskoj (današnji „Ogrev”) i Srpskoj zadružnoj banci (nekadašnji Dom sindikata).
Zrenjanin, prošlogodišnja Nacionalna prestonica kulture, odabrala je da upravo ovoj lepotici vrati stari sjaj.
KAPITALNA ULAGANJA
Kako se navodi na sajtu ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Palata Zadružne banke građena je pedesetih godina 19. veka. Rekonstruisana je 1920. po zamisli jednog od najznačajnijih srpskih arhitekata, Dragiše Brašovana. Tada je i kategorisana kao spomenik kulture od velikog značaja.
Tokom prethodnih godina, na osnovu konzervatorskog projekta koji je izradio upravo Zavod, saniran je krov, postavljen je nov biber crep i obnovljena je prednja fasada. Nije izostalo ni zanavljanje enterijera.
Gradonačelnik Simo Salapura sa saradnicima nedavno je obišao objekat.
– U poslednje četiri godine u ovu zgradu uloženo je blizu 70 miliona dinara. Trenutno se izvode poslovi na četvrtoj fazi. Leva sala dobila je novo lice i izuzetno je mesto za razvijanje kulturnih sadržaja. Desno krilo, gde su sada majstori, služiće kao izložbeni i koncertni prostor – rekao je Salapura i dodao da, budući da se zgrada nalazi u centru grada, to svemu daje dodatnu vrednost.
NASTAVAK RADOVA
Posebno je naglasio da ulaganja u popravku i obnovu objekata kulture u Zrenjaninu u prethodnom periodu premašuju 350 miliona dinara, i dolaze iz različitih izvora. Pre svega potpora je stigla od Republike Srbije, odnosno resornog Ministarstva, Pokrajinske vlade i iz sopstvenih sredstava lokalne samouprave.
– Najveći investicioni poduhvat je naše Narodno pozorište „Toša Jovanović” koje je zablistalo i ukrasilo centar. Smatram da smo sa projektom Nacionalne prestonice kulture pokazali koliko poštujemo i koliko u narednom periodu treba da razvijamo našu baštinu. Zamisao je da je stavimo u funkciju prepoznatljivosti našeg grada gde tradicija i te kako može da doživi svoj maksimum i da se uspešno promoviše – dodao je gradonačelnik.
POVRATAK U PROŠLOST
Od nadležne arhitektice Dragane Šijak saznajemo da je zgrada Zadružne banke u prošlosti podignuta na šipovima, jer se ranije na tom prostoru nalazilo korito rukavca Begeja. Prema njenim rečima, ne zna se ko ju je izgradio, ali je poznato da je u jednom periodu bila u vlasništvu dr Pavla Demka. U 19. veku u njoj se nalazio hotel „Pešta”, a u sobi broj 6, 1872. godine počeo je sa radom prvi nedeljni list „Torontal”.
Naša sagovornica podseća da je rekonstruisana u akademskom maniru po projektu Dragiše Brašovana, u periodu dok je bio angažovan kao gradski arhitekta u Velikom Bečkereku (1919-1920).
– Nakon obnove dobila je potpuno nov spoljašnji i unutrašnji izgled. Pored raskošne fasade, koja obiluje dekorativnom plastikom iz repertoara klasicizma poseduje velelepno obrađen enterijer prizemlja; glavni ulazni hodnik i dve šalter sale u prostorijama okrenutim ka Ulici Kralja Petra – rekla je Šijak.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović
„BOGATSTVO JUGOSLAVIJE”
Raskošnu unutrašnjost sale krasi impozantno delo. Radi se o zidnoj slici „Bogatstvo Jugoslavije”. Rad je ruskog umetnika Aleksandra Ivanoviča Lažečnikova (1872-1944). Rođen je u Moskvi, u porodici intelektualaca. Kako je ispričala Dragana Šijak, studirao je na Višoj umetničkoj školi za slikarstvo, skulpturu i arhitekturu na Imperatorskoj akademiji u Sankt Petersburgu. U Veliki Bečkerek stigao je 1920. gde je proveo ostatak života. Jedno vreme bio je nastavnik crtanja u Gimnaziji i učestvovao je na izložbi „Velikobečkerečkih impresionista”. Po broju naslikanih dela svrstava se u sam vrh ruskih autora emigranata koji su živeli u Srbiji.
– Lažečnikov je crtao pejzaže, portrete, žanr-scene i aktove. Zidnu kompoziciju alegorijske sadržine „Bogatstvo Jugoslavije” naslikao je 1921. godine. Uzore za njen nastanak tražio je u ličnostima iz grčke i rimske mitologije. U središtu slike je mladić, predstavljen kao Hefest sa atributima industrije i zanatstva – čekićem, klještima i točkom. Pored njega je devojka koja simbolizuje boginju plodnosti, Demetru, sa klasjem i raznim plodovima. U pozadini su po jedna devojka sa lokomotivom, odnosno brodom, oličenjima suvozemnog i rečnog saobraćaja. Pandani mirnoj središnjoj kompoziciji, levo i desno, predstavljeni su bogovi mora i reka, u pokretu, na leđima nemani sa trozupcem u rukama – objasnila je arhitektica.
KO JE BIO DRAGIŠA BRAŠOVAN?
Jedan od pionira moderne arhitekture i najistaknutiji njen predstavnik u istoriji Srbije i bivše Jugoslavije, Dragiša Brašovan rođen je u Vršcu 1887. Preminuo je u Beogradu 1965. godine.
Prema rečima Dragane Šijak, osnovno i srednje obrazovanje stiče u rodnom gradu. Fakultet upisuje 1906. godine u Budimpešti i završava ga sa najvišim ocenama. Vraća se u domovinu nakon Prvog svetskog rata.
– U Veliki Bečkerek dolaz na poziv svog zeta, advokata dr Slavka Županskog, koji je tada bio na čelu Torontalske županije. Prvo delo na kojem je radio bila je upravo njihova porodična kuća u Svetosavskoj ulici broj 4 koja je 2025. obnovljena. Brašovan je bio angažovan i na enterijeru Pozorišta. Projektovao je još i Sokolski dom (Dom borilačkih sportova) i vilu dr Zoltana Perišića na obali Begeja, koja je porušena šezdesetih godina 20. veka. Jedini sakralni objekat koji je njegova zamisao je crkva Vavedenja Presvete Bogorodice u Orlovatu – ispričala je Šijak.
