Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Veštačka inteligencija (Artificial Intelligen ce-AI) je oblast koja se bavi razvojem siste ma sposobnih za obavljanje zadataka u koji ma se koristio isključivo ljudski intelekt
(učenje, zaključivanje, predviđanje, rešava nje problema, donošenje odluka). Ona, kao i sve dosadašnje tehnološke inovacije i revolucije, predstavlja jedan od ključnih čini laca koji oblikuju tržište rada. Pre svega, to se odnosi na nestajanje poslova koji će biti predmet automatizacije, ali i pojavu novih zanimanja koja će zahtevati savremene veštine i znanja u sferi primene digitalnih tehnologija.
Prethodne tri tehnološke revolucije (parna mašina, električna energija i robotizacija) su za rezultat imale automatizaciju i „istiskivanje” rada u industrijskim procesima. Mašine su supstituisale manje kvalifikovane radnike sa nižim nadnicama (fizički rad), pa je usvajanje modernih rešenja teklo usporenije, usled sučeljavanjaskupe opreme i jeftine radne snage. Uvođenje inovacija zasnovanih na AI se bitno razlikuje. Ona utiče na automatizaciju i podršku aktivnostima koje obavljaju visokokvalifikovani i bolje plaćeni zaposleni (menadžeri, rukovodioci, nastavnici/profesori, dizajneri, IT stručnjaci itd.). Izvesno je da će njena implementacija biti daleko brža usled veće isplativosti, jer se skuplji rad zamenjuje tehnologijama kojima kompanije praktično već raspolažu (hardveri, softveri, digitalne platforme itd.). Osnovno obeležje savremenih sistema veštačke inteligencije je da mogu da obavljaju i određene kognitivne zadatke, poput obrade podataka, izrade tekstualnih i vizuelnih sadržaja, komunikacije sa kupcima/klijentima, podrške u procesu odlučivanja i dr.
Stoga, uticaj AI nije ograničen samo na industrijsku proizvodnju, već duboko seže i u domen finansija, trgovine, obrazovanja, zdravstva, javne uprave, marketinga.
Ipak, rezultati dosadašnjih istraživanja sugerišu da primena veštačke inteligencije neće izazvati masovni nestanak postojećih struka, već se očekuje da će u najvećem broju slučajeva iznedriti promene u načinima na koje će radnici obavljati svoj posao. Prema podacima iz studije „Future of Jobs Report 2025”, koju izrađuje Svetski ekonomski forum, do 2030. godine se na globalnom planu predviđa ukidanje oko 90 miliona radnih mesta, uz istovremeni nastanak približno 170 miliona novih, što znači da će neto efekat biti rast zaposlenosti. U tom smislu, zanimanja bi trebalo klasifikovati u tri osnovne grupe. U prvoj su ona koja će AI u potpunosti zameniti, u drugoj su struke koje će nastajati upravo zahvaljujući njenoj široj primeni, dok se u treću svrstavaju profesije koje će opstati, ali u izmenjenoj formi, jer će AI predstavljati neizostavnu podršku u njihovom obavljanju i biti saradnik ljudskom faktoru.
Digitalna transformacija istovremeno menja i kompetencije koje poslodavci traže od radnika. Pored korišćenja softvera, digitalnih komunikacionih platformi i baza podataka, sve veći značaj dobijaju programiranje, analiza podataka, snalaženje u virtuelnom prostoru, sajber bezbednost, kao i sposobnost kritičkog rasuđivanja, rešavanja problema, komunikacije i timskog rada.
Problemi se mogu očekivati u tzv. tranzicionom periodu, odnosno između momenta gašenja nekih zanimanja i stvaranja novih, gde će se javiti opasnost od privremenog rasta nezaposlenosti. Zadatak je države da blagovremeno usklađuje obrazovne programe i procese doživotnog učenja, kao i prateće mere socijalne zaštite opisanim promenama koje, bez svake sumnje, ubrzano dolaze.
