Sa namerom da učenicima pruže praktično preduzetničko iskustvo i motivišu ih na nov način, Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola (HPTŠ) „Uroš Predić” je osnovala učeničku zadrugu „Urošev kutak”. Počela je aktivnost u februaru. U okviru nje deluju tri radionice – prehrambena, tekstilna i hemijska. Trenutno broji oko 80 članova (učenika i nastavnika).
ISKORISTILI POTENCIJAL
Prema rečima Natalije Lalić, direktorke škole, glavni pokretač ove inicijative bila je želja da izađu iz strogih tradicionalnih okvira učionice.
– Đaci imaju priliku da uoče pravu svrhu svojih veština i shvate da ono što uče ima opipljivu vrednost. Kroz zadrugu oni više ne rade samo da bi dobili ocenu, već jasno vide krajnji rezultat svog rada. To u potpunosti menja njihov odnos prema struci. Prolaze kroz ceo preduzetnički ciklus, od ideje, preko proizvodnje i marketinga do plasmana – objašnjava Lalić.
Direktorka ukazuje da je škola već raspolagala opremljenim tekstilnim, prehrambenim i hemijskim radionica. Učenici i nastavnici su kroz praktičnu nastavu stvarali proizvode. Na ovaj način ih prikazuju lokalnoj zajednici.
– U narednom periodu nam predstoji nabavka opreme za prehrambenu radionicu. Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo opredelio je 4 miliona za ovu namenu. Plan je da modernizujemo opremu i omogućimo učenicima da steknu veštine rada na savremenim uređajima – najavljuje direktorka.
Članstvo u Zadruzi nije obavezno. Kako kaže Milica Grujić, direktorka „Uroševog kutka”, učenike motiviše dinamična atmosfera i prilika da teoriju koju usvoje na nastavi pretvore u opipljiv proizvod.
– Na početku nam je škola pomagala sa sirovinama. Sada se sami finansiramo. Deo sredstva koji se prikupi biće usmeren na organizovanje učeničke ekskurzije. Svu zaradu od poslednjeg učešća na „Noćnom bazaru” usmerili smo u humanitarne svrhe za lečenje sugrađanina Matije Živanova – kaže Grujić.
U radionicama članovi prave slane i slatke proizvode, kozmetiku (kreme za lice na prirodnoj bazi, grožđanu mast, ulje za kosu, losione za telo, labela, sapune), zatim ručno oslikavaju torbe, šiju krpe za sudove i prave kesice sa lavandom.
– U narednom periodu planiramo da proširimo ponudu. Već sada smo prepoznatljivi na „Noćnom bazaru”. Na primer, prošli put se jako brzo prodala krema od smilja, te su sugrađani dolazili da je poruče. Proizvode promovišemo na društvenim mrežama. Ipak, najbolji marketing je „od usta do usta” – objašnjava Grujić.
TEORIJU PRIMENjUJU U PRAKSI
Đaci u Zadruzi stiču nova prijateljstva, razvijaju kreativnost i otkrivaju svoje talente, iskustvo je Andree Kotai, učenice smera tehničar za zaštitu životne sredine. Zajedno sa svojim drugarima u hemijskoj laboratoriji pravi kozmetičke proizvode.
– Omiljeni deo procesa mi je trenutak kada sapun izvadim iz kalupa i vidim šta smo stvorili. U smesu stavljamo mast, potom natrijum hidroksid, a zatim eterični miris i boju. Konačni proizvod prodajemo. Upoznajemo se sa procesom od nastanka proizvoda do njegovog plasiranja na tržište. Na taj način razvijamo preduzetnički duh. Znanje koje stičemo u postupku izrade koristiće nam u budućnosti, ako se odlučimo da pokrenem sopstveni biznis – objašnjava Kotai.
Dušan Mitrović, đak smera tehničar za zaštitu životne sredine, objašnjava da delovanjem u „Uroševom kutku” ima priliku da kroz laboratorijske aktivnosti poroširi znanje.
– U Zadruzi nismo podeljeni po razredima, već svi zajedno radimo. Poželeo sam da se učlanim zbog društva i prilike da na zanimljiv način usvojim nove veštine. Zajedno predstavljamo artikle na bazarima i razgovaramo sa kupcima. Zanimljivo im je to što su u pitanju učenički proizvodi i žele da nas podrže – primećuje Mitrović.
JOVANA ŠORMAZ
STARINSKI SPECIJALITETI
U okviru prehrambene radionice nalaze se pekara i mini-mlekara. Proizvodi koje učenici u njima stvaraju prodaju se u školskom restoranu, a jednom mesečno nude se na „Noćnom bazaru”. Sugrađanima su prepoznatljivi po starinskim specijalitetima – bakin kolač, vanilice, perece, štapići…
– U danima kada je na rasporedu praktična nastava okupljamo se u 8 časova. Tada podelimo obaveze i od sirovina pravimo slatko i slano pecivo. Đaci su motivisani jer je atmosfera opuštena – objašnjava Aneta Đerošan, nastavnica stručnih predmeta.
Učenice smera za biotehnologiju, Mina Ćurčin i Anđela Đurin, kažu da nisu znale da mese pre nego što su se priključile „Uroševom kutku”, ali da polako uče.
– Družimo se i lepo se slažemo, te lako podelimo zadatke. Najviše volimo da pravimo kokos keksiće. Veoma je jednostavan proces, a jako su lepi. Takođe, bolje razumemo teoriju kada krenemo da je koristimo kroz rad – kažu naše sagovornice.
USAVRŠAVANJE VEŠTINA
Prema rečima Nade Klepić, nastavnice praktične nastave, učenici kroz rad Zadruge imaju priliku da nauče mnogo toga mimo redovnog plana i programa. U tekstilnoj radionici oslikavaju torbe, šiju krpe i prave kesice sa lavandom.
– Rad rukama je terapija. U procesu stvaranja njihova kreativnost dolazi do izražaja. Cilj nam je da im obezbedimo sredstva da unaprede veštine. Uskoro planiramo da proširimo asortiman u skladu sa mogućnostima dece – kaže Klepić.
Elena Trubajić, sa smera tehničar modelar odeće, objašnjava da je sve rezultat timskog rada. Proizvodi nastaju u fazama i svako ima svoj zadatak. Prilikom oslikavanja torbi prate trendove, ali i svoju inspiraciju.
