Nešto što bi želelo da bude fabrika vode, neodoljivo podseća na crkotinu! Nakon što životinja ugine, na prvi pogled deluje kao da je i dalje živa. Deca su, po pravilu, najviše vezana za ljubimce. Kada im emocije ophrva nejaki racio, nastupa stanje zamućenosti uma. Nejač ne shvata da je životinja trajno napustila naš svet, budući da stiče utisak da je još uvek živa. Ukoliko roditelji budu bolećivi i ostave truplo na površini, nastupiće nesagledive posledice. Najpre će otpočeti proces truljenja koji će rezultirati neprijatnim mirisima. Naposletku, preti opasnost od širenja zaraze.
Dakle, nužno je na vreme doneti nepopularne odluke, bez obzira koliko one bolne bile. Skalamerija na obodu grada uveliko korodira, a bila je disfuncionalna i tokom perioda probne eksploatacije. Odrasli koji su za nju vezani ne zasnivaju vlastiti odnos na sentimentu. U toj relaciji prevladavaju neki lukrativniji elementi (propuštena zarada i sl). Otuda je i njihov um pomućen, baš kao i malog deteta sa početka priče. Oni se drže za projekat kao „davljenik za slamku“. Vremenom pokušavaju da nas sve uvuku u začarani svet koji postoji samo u njihovoj glavi.
Krajnje je vreme da neko odvoji razmažena derišta od crkotine i da nju zakopa uz sve počasti. Ukoliko odbijaju da sarađuju, potrebno je primeniti državni aparat prinude i prisile. Samo tako će se zaštiti njihov, ali i interes svih nas!
Skalamerija na obodu grada uveliko korodira, a bila je disfuncionalna i tokom perioda probne eksploatacije.
