Postojanje mnogih verskih građevina pravoslavne, katoličke, protestantske i judaističke veroispovesti dokaz su da je Zrenjanin oduvek bio sredina u kojoj su živeli pripadnici različitih naroda i konfesija. Crkva Uspenja Presvete Bogorodice (Uspenjska), u Svetosavskoj ulici, podignuta je davne 1746. godine. Predstavlja najstarije u celini sačuvano zdanje u našem gradu. Sagrađena u baroknom stilu, za vreme carice Marije Terezije, danas je spomenik kulture od velikog značaja. Ove godine slavi jubilej.
DRAGOCENA ARHIVA
Prema rečima Branislava Petrovića, starešine hrama, jedini je objekat koji je preživeo katastrofalni požar koji je 1807. godine izbio u tadašnjem Velikom Bečkereku.
– Preko 900 domova i zdanja progutao je plamen. Kako se navodi u zapisima Temišvarske eparhije, samo je naša bogomolja opstala. Bila je od čvrstog materijala i pokrivena crepom, što je bilo retkost za to vreme. Gradnja je počela 1744. godine da bi se privela kraju 1746. Prelepi ikonostas započeo je Dimitrije Popović. Nakon njegove smrti dovršio ga je bečkerečki slikar Georgije Popović 1815. godine. Ovom umetniku pripisuje se i sedam celivajućih ikona urađenih uljanom tehnikom. One se nalaze pod zaštitom, kao spomenici kulture još od 1951. godine – priča otac Branislav Petrović.
Dodaje da je visoki barokni toranj dograđen naknadno, tokom 1757. i 1758. godine.Najstariji sačuvani dokument je prvi „Domovni protokol” iz 1746. godine. Ovaj dragoceni akt, veli naš sagovornik, sadrži detaljan popis tadašnjih srpskih domaćinstava u Velikom Bečkereku. Takođe u njemu se navodi i kompletni prvi opis i inventar samog hrama neposredno nakon završetka izgradnje.
– Svedoči o ekonomskom stanju, broju stanovnika i imovini tadašnjih bečkereških Srba, mahom trgovaca i zanatlija. Oni su finansirali podizanje crkve od tvrdog materijala. U arhivi su sačuvani i zvanični dopisi tadašnjih temišvarskih vladika pod čijom se duhovnom nadležnošću Banat nalazio – kaže otac Branislav Petrović.
Poslednjih godina, naročito meseci, krenulo se aktivno s adaptacijom i uređenjem bogomolje i porte (dvorišta). Otvoreno je i igralište. Novo lice dobila je i svečana sala u kojoj se svake nedelje, nakon liturgije, vernici okupljaju i druže, a vredne domaćice se potrude da pripreme prigodno posluženje.
PROGRAM ZA SLAVU
U okviru „Bogorodičnih dana”, prvi put, biće upriličena kulturno-umetnička dešavanja u porti, kao i izložbe u samom hramu.
– Dan uoči slave, 27. avgusta, protojerej stavrofor, dr Ninoslav Kačarić, održaće promociju monografije naše crkve. Sugrađani će imati priliku da vide ikone u duborezu Aleksandra Pavlovića i prelepe radove Zorice Aleksić. Zlatnim nitima izvezla je fragmente starih bogoslužbenih knjiga i odeljke iz Miroslavljevog jevanđelja. Na sam dan slave, u petak, 28. avgusta, sveta arhijerejska liturgija počeće u 7.45 časova. Predvodiće je mitropolit Nikanor, episkop banatski, uz sasluženje brojnog sveštenstva. Ni ovog puta neće izostati litija centralnim ulicama grada. Krenuće nakon službe. Na Trgu slobode biće pročitana molitva za sav narod. Kuma slave je Snežana Živanov. Cele godine je revnosno pomagala, a njen trud i zalaganje ne prestaju – ispričao je naš sagovornik.
Otac Branislav dodaje da će iste večeri, u 19 časova, Kulturni centar ,,Svetozar Marković” prikazati svoje igračko umeće. Kao kruna programa, 29. avgusta, u 20 časova, Pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski”, održaće tradicionalni koncert povodom 35 godina postojanja.
– Presveta Bogorodica neka nas sve uzme pod svoje okrilje, sačuva, zaštiti i privede svojim hramovima, posebno na dan njenog Uspenja da zajedno, u sabornosti, proslavimo onu koja je Majka svih majki. Dobro nam došli – poručio je protonamesnik Branislav Petrović sa braćom sveštenicima i crkvenim odborom.
