Kada krenete od spomenika kralju Petru Prvom i uputite se ka Žitnom trgu, u izlozima svih radnji ćete primetiti identičan natpis – traži se radnik/ca. Do pre nekoliko godina navedena pojava bila je nezamisliva. Naime, poslodavci su bili poput zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta! Bili su u prilici da rade šta su hteli, a niko im ništa nije mogao.
Kako to u životu biva, kolo sreće se okreće… Sa procesom pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, omogućena je veća mobilnost radne snage. Ona je dodatno bila potpomognuta liberalnom politikom mađarske Vlade u pogledu davanja pasoša. Sledstveno navedenom, brojni Vojvođani su odlučili da sreću okušaju preko državne granice.
Posledice ekonomskih migracija su brojne! Dolazi do odliva radno aktivnog stanovništva, pa se samim tim smanjuje fond rada koji stoji na raspolaganju ekonomiji. Prirodni priraštaj opada, budući da najvitalniji deo nacije napušta prapostojbinu. Navedeni trendovi će biti sve izraženiji kako vreme bude proticalo. Dovoljno je pogled usmeriti u pravcu Slavonije i suočiti se sa pustim selima u plodnoj ravnici.
Kretanja stanovništa za boljim uslovima života su u skladu sa težnjom čoveka za samoodržanjem. Da su poslodavci negovali odnos sa svojim zaposlenima, do odliva radne snage ne bi ni došlo. Očito da preko graničnih linija postoje privrednici koji smatraju da naš čovek vredi više od 200 evra, a koliko ga cene ovdašnje gazde!
