Kadgod otputujemo na Zapad, prvo što primetimo jesu čiste ulice. Nema smeća na svakom koraku, a o opušcima da i ne govorimo. U odbranu vlastitog nemara najpre ukazujemo da je u pitanju posledica dobrog rada komunalnih službi. Ima u tome istine! Međutim, značajno mesto ipak pripada i načinu ponašanja stanovnika. Da ne bude zabune, nisu oni mnogo finiji od nas. Civilizovane norme im je isklesao sistem komandovanja i kontrole, tj. kažnjavanja.
Druga fascinacija sa kojom se vraćamo iz uređenih država jeste javni transport. Nije nam jasno kako vozila dolaze tačno u minut?! Zašto kod nas to ne funkcioniše? Odgovor na navedeno pitanje nije jednostavan kao u slučaju pljuvanja po pločniku. Odgovornost je mnogo veća na nadležnima. Najpre je potrebno jasno utvrditi kolika je potreba, na primer, za određenim linijama. Pohvalno je to što je gradski prevoznik demonstrirao princip ekonomičnosti! Zamenio je stare, glomazne autobuse za kojima više nije bilo realne potrebe. Umesto njih je uveo funkcionalna manja vozila, a povećao je učestalost polazaka.
Nadamo se da će uskoro i autobuska stajališta početi da budu dostojna čoveka! Ukoliko ne postoje resursi ili pak interes za njihovo obnavljanje, mogao bi se raspisati poziv za javno-privatno partnerstvo. Međutim, ovoga puta bi Grad trebalo da dobije bar nešto. Pamtimo da su se u prethodnom režimu drugi okoristili, od investitora do arhitektice.
