Povoljne vremenske uslove ovdašnji ratari su iskoristili za setvu uljane repice, a počela je i setva pšenice i ječma. Hlebno zrno se na području srednjeg Banata seje na površini od oko 50.000 hektara. Ove godine će, ako se može suditi po dosadašnjem interesovanju, biti i nekoliko hiljada hektara više od uobičajenog proseka – ističe Kristina Salapura, direkorka Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Ona napominje da poljoprivrednici ni ove godine nisu iskoristili sve mogućnosti ispitivanja kvaliteta zemljišta namenjenog za setvu pšenice. Kaže i da je malo interesovanje za analizu zrna koje se spušta u zemlju. No, bez svih agrotehničkih mera (analiza zemljišta, kvalitetno seme, blagovremena prihrana i kompletna obrada od setve do žetve) ne mogu se očekivati značajniji prinosi. Toga su svesni u ZZ „Mrkšićevi salaši” gde su prošle nedelje počeli setvu pšenice na oko hiljadu hektara.
– Imamo kvalitetnu mehanizaciju za pripremu zemljišta. Isključivo koristimo deklarisano seme i primenjujemo sve druge agrotehničke mere u proizvodnji žitarice koja je poslednjih pet godina po prinosima i zaradi najviše isplativa. Ako vremenski uslovi dozvole, setvu ćemo završiti u optimalnom roku, odnosno do sredine naredne nedelje – kaže diplomirani agronom Milan Đokić, rukovodilac ratarske proizvodnje u „Mrkšićevim salašima”. U ovoj zadruzi su u ekstremno sušnoj godini ostvarili prosečan prinos hlebnog zrna od 80 tona po hektaru!
Nažalost, malo je onih koji žele da ulože u kvalitetnu proizvodnju. Naprotiv, sve značajnije površine i u ovom delu Banata biće zasejane semenom sa tavana.
– Pšenicom ćemo zasejati 100 jutara, ali samo deset odsto vrhunskim semenom. Ostalo je proizvedeno od prošlogodišnjeg roda, poznato kao seme sa tavana. Danas u svakom većem domaćinstvu postoji mašina za selekciju takve pšenice koju masovno sejemo. Tvrdim da će u ataru Jaše Tomića 70, možda i 80 odsto površina biti zasejano takvim semenom – objašnjava nam Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz tog sela.
On naglašava da većina, posebno manjih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava nije u mogućnosti da se zadužuje i kupuje semensku pšenicu po 84 dinara za kilogram.
– Tako pripremljeno seme nije nikakva sigurnost za kvalitetan rod. Da i ne govorimo kakve posledice može da ima na budući kvalitet zemljišta zasejanog bez bilo kakve stručne provere i zaštite – objašnjava Radovan Bulajić, diplomirani inženjer zašite bilja.
David Stojković nas je na skladištu zrenjaninskog „Agroarma” dočekao sa punim džambo vrećama semenske pšenice. Kaže da je prodaja bolje krenula ove nedelje. Tako je i sa veštačkim đubrivom MAP koje je rasprodato iako mu je cena bila 14.000 dinara za 100 kilograma. Inače, već je izračunato da u ovogodišnju proizvodnju pšenice (od setve do žetve) valja uložiti oko 140 hiljada dinara po hektaru.
– Godinama sugerišem nadležnima da se proizvodnja pšenice mora zaštiti posebnim državnim merama i premijama kao strateški proizvod za prehrambenu sigurnost.
Sve dok to ne učinimo, imaćemo oscilacije u proizvodnji žitarice koja je sve traženija na svetskom tržištu – kaže naš poznati selekcionar i stručnjak u proizvodnji strnih žita prof. dr Miroslv Malešević.
N. Božović
NOVAC ZA SUNCOKRET
Ratari su tokom žetve organizovali brojne proteste tražeći od države više od 63 dinara za kilogram suncokreta. Uprava za agrarna plaćanja raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na finansijsku podršku od 7,8 dinara za svaki isporučen kilogram ove uljarice. To se odnosi na količine za 2022 godinu, prodate pravnom licu ili preduzetniku koji se bavi preradom ili skladištenjem najviše do 200 tona suncokreta. Zahtevi se podnose do 14. novembra.
PŠENICA 46 DINARA
Tokom žetve, cena hlebnog zrna iznosila je od 35 do 36 dinara, a danas, četiri meseca kasnije, ono se prodaje i po 46 dinara! Slabija je ponuda merkantilne pšenice na inostranom tržištu, pre svega zbog rata u Ukrajini i nešto slabijeg roda. Zato treba očekivati novi skok cene ove žitarice. Iako je država ponudila otkup za državne rezerve 130.000 tona, to nije ostvareno. Proizvođači su po ceni od 36 dinara za kilogram ponudili tek nešto više od 100.000 tona pšenice.
