Oboljenja srca i krvnih žila najčešći su uzrok smrti, a Vojvodina je na neslavnom trećem mestu u Evropi po smrtnosti od ovih bolesti, pri čemu se situacija izrazito pogoršala u poslednjih dvadesetak godina. Nažalost, većina preventivnih mera – suzbijanje faktora rizika – zanemarena je. Zbog toga je važno stalno ukazivati na faktore rizika u nastanku koronarne bolesti. To su: povišen nivo masnoća u krvi, visok pritisak, izloženost duvanskom dimu, dijabetes koji je u tesnoj vezi sa gojaznošću, stres – koji uzrokuje nagle skokove prtitiska i nedovoljna fizička aktivnost.
Ovo je izjavio doktor specijalista internista – kardiolog Miroslav Radović, osnivač i vlasnik „Poliklinike Radović“, na sinoć održanom dobro posećenom predavanju u Kulturnom centru Zrenjanina.
Doktor Radović posebno naglašava da je svaki bolesnik „slučaj za sebe“, budući da nosi neponovljivu genetsku sliku, a i navike koje zovemo životnim stilom. Stoga je neophodan individualan prilaz svakom pacijentu. Ilustrovao je to nizom slučajeva infarkta i iznenadne srčane smrti kod ljudi koji su se redovno bavili sportskom rekreacijom, ili pak bili mršavi!
Predavač je dao niz praktičnih uputstava kako dugo sačuvati zdravo srce, uz redovnu kontrolu arterijskog pritiska, naglasivši da su digitalni merači pouzdaniji od klasičnih, sa živom. Po dr Radoviću, atrerijski pritisak u mirovanju od 140/90 milimetara, odnosno 130/80 milimetara živinog stuba – ako se održavaju iz dana u dan – prihvatljivi su.
Doktor Radović se nizom primera osvrnuo na isprepletanosti faktora rizika, gde jedan, na primer gojaznost, izaziva dijabetes, a dijabetes – koji je često nasledan – pogoduje stvaranju plaka u krvnim žilama srca. Ovim primerima on je ponovo ukazao na važnost individualnog pristupa svakom bolesniku. Predavač se izrazito negativno izrazio o upotrebi rafinisanih šećera i prevelike količine testa od belog brašna u ishrani. Kod navika u ishrani, on potencira važnst obilnog, raznovrsnog i kvalitetnog doručka.
Doktor Radović se osvrnuo i na neka najnovija saznanja nauke o vezi oboljevanja gušterače – takozvane insulinske rezistencije – ne samo sa pojavom dijabetesa u srednjim godinama, nego i na oboljenja krvnih žila i srca.
Predavanju je prisustvovao i veći broj Radovićeih kolega – lekara.
