U zrenjaninske vrtiće 1. septembra krenulo je preko 2.700 mališana. Raspoređeni su u 124 vaspitne grupe od kojih se jedna nalazi u okviru Opšte bolnice „Đorđe Joanović”. Iako je interesovanje veliko, u našem gradu još uvek nema listi čekanja. Kako bi unapredila prostor u kojem borave deca, Predškolska ustanova je nedelje raspusta iskoristila da u objektima postavi nove podove, zameni PVC stolariju i adaptira terase. Kako je protekao upis?
– Ove godine naročito je velik pritisak bio na jaslenim odeljenjima. Zbog toga smo u „Poletarcu” i „Nevenu” otvorili nove grupe. Sa jedne strane, veće interesovanje je rezultat rasta broja dece, kao i obaveza roditelja. Sa druge strane, pokazuje nam i razvijeniju svest o značaju vrtića.
Statistički gledano, šest odsto stanovnika su predškolci. To znači da u našem gradu oko 1.500 najmlađih nije institucionalizovano. To nam govori da baka i deka „servis” još uvek funkcioniše. Ipak, mališane treba poveriti profesionalcima kako bi kompletan razvoj bio brži. Kakva je bila zainteresovanost tokom raspusta?
– U toku leta oko 15 odsto dece ide u dežurne vrtiće. I ove godine je, kao i obično, bilo otvoreno šest objekata. To je bilo dovoljno da svi budu primljeni. U Zrenjaninu je još uvek veoma zastupljen sistem kolektivnih godišnjih odmora. Takođe, roditelji se zažele svojih najmlađih, pa je primetan pad broja onih koji ih u ovom periodu dovode u vrtiće. Šta je u proteklom periodu urađeno na Vašim objektima?
– Leto je za nas period kada najviše radimo. Naši objekti su stari preko pola veka i u većini nikada nisu ozbiljnije rekonstruisani podovi. Bez obzira na savremene trendove, lakovi za parket na vodenoj bazi jako dugo ostavljaju neprijatan miris. Iz tog razloga odustali smo od takve vrste radova. Do 1. septembra postavili smo preko 4.000 kvadratnih metara laminata. U pet objekata nastavili smo sa ugradnjom PVC stolarije, te sada možemo da računamo na bolju grejnu sezonu. Takođe je finalizirana treća faza adaptacije terase u „Alisi”, kao i dve u „Bambiju”. Njihova površina je preko 100 metara kvadratnih i služi kao dodatni prostor za rad. Do početka grejne sezone u šest vrtića biće zamenjeni kotlovi. Cilj nam je da zdanja dovedemo u stanje redovnog održavanja. Trebaće nam još 2-3 godine da dođemo do toga. Sa kojim izazovima se suočavate?
– Veliki problem je povlačenje podzemnih voda jer prouzrokuje pucanje zgrada, a sanacija je jako komplikovana. To je slučaj sa „Zvezdicom”. Takođe, moramo da se fokusiramo na fasade kako bismo unapredili energetsku efikasnost. Uglavnom su u pitanju montažni objekti od prefabrikovanih blokova i betonskih konstrukcija, te bi ih trebalo obložiti demit fasadama. Problem je i to što skoro svaka soba ima klimu, a instalacije nisu predviđene za njih. Zato ih uključujemo vrlo oprezno kako ne bi došlo do preopterećenja sistema, te su neophodne delimične rekonstrukcije mreže. Kako funkcionišete bez „Bajke”?
– Malo je tesno, ali snalazimo se. Cele grupe su razmeštene u tri vrtića jaslenog obuhvata, na bezbednom su i sa svojim vaspitačima. Radovi su u završnoj fazi i nadamo se da ćemo u narednih mesec dana ući u novi objekat. Kroz projekat „Zajednici zajedno” kompanija NIS je donirala devet miliona dinara za opremanje. Javna nabavka je sprovedena, sav materijal je kupljen, stoji u magacinu i čeka da bude instaliran. „Bajka” će imati šest grupa (pet jaslenih i jednu mešovitu obdanišnu) u koje će ići 130 dece. U javnosti je nedavno dovedena u pitanje kompetentnost zaposlenih zbog prekvalifikacija. Da li svi vaspitači imaju adekvatno obrazovanje?
– Predškolska ustanova ne proverava zvanične diplome. One dolaze iz institucija koje je akreditovalo Ministarstvo prosvete. Postoje inspekcije čiji je zadatak da kontrolišu njihov legitimitet. Smatram da svako ima pravo da unapredi svoje znanje. Ako imate dobrog radnika koji je prisan i nežan sa decom, a doškolovao se, nema razloga da mu ne pružite šansu. Svega ih je nekoliko kod nas. U pitanju je kadar koji ima zvanje koje nam je potrebno i znamo kakvi su radnici. Mogli smo da dovedemo nekoga sa strane, ali njih uopšte nema na tržištu rada. Svi su angažovani kod nas. Na koji način se program Vaše ustanove prilagođava potrebama dece?
– Produbljujemo segmente za koje smatramo da nisu dovoljno razvijeni. Stručni tim ozbiljno radi, što je i dokazala visoka ocena eksterne komisije Ministarstva prosvete. U pitanju su programi čiji je fokus na fizičkom, muzičkom i likovnom stvaralaštvu. Imamo infrastrukturu i stručan kadar koji to može da ostvari. Organizovali smo tradicionalne dečje igre, a namera nam je da sa ostalim predškolskim ustanovama iz Okruga napravimo malu olimpijadu.
Poznati smo po implementaciji projekata – prekogranične saradnje, inkluzivnog vaspitanja, dodatne podrške porodici…Želimo da obogatimo naš rad. Fokusirani smo na decu sa teškoćama u razvoju. Namera nam je da se posvetimo i mališanima sa izraženim sklonostima.
