Pre pet godina krenuli smo u ovaj poduhvat, obnovili i osnovali 800 zadruga u Srbiji, a jedna od njih je i „Sloga” iz Krajišnika. U njoj je za kratko vreme mnogo urađeno, okuplja 17 domaćinstava sa 34 zadrugara. Država je u projekat oživljavanja zadruga uložila dve milijarde, a „Sloga” je dobila podršku od 150 miliona dinara – rekao je akademik dr Dragan Škorić, predsednika Odbora za selo istoimenog ministarstva, na godišnjoj konferenciji krajiških zadrugara održanoj 7. aprila. Na ovom skupu za predsednika Upravnog odbora „Sloge” ponovo je izabran Zoran Jerković, a za čelnika Skupštine Ivan Petraković.
BABIĆI ZA PRIMER
Posetili smo jednog od „Sloginih” zadrugara Dejana Babić, koji je pre 18 godina započeo ozbiljniju poljoprivrednu proizvodnju. Danas su u posao uključeni i njegovi sinovi Jovan i Marko.
– Krenuo sam sa četiri hektara obradivih površina, a danas imam oko 200 hektara. Blizu 60 je naše vlasništvo, a ostalo je zakup. Opredelili smo se za ratarstvo, sejemo pšenicu, kukuruz, ječam, suncokret i šećernu repu. Odmah smo počeli i sa obnovom mehanizacije. Godišnje proizvedemo i isporučimo oko 100 vagona poljoprivrednih proizvoda. Primenjujemo sve agrotehničke mere i dobri rezultati ne izostaju. Računica, dakako, postoji.
Zadovoljni smo posebno sada kada je proizvodnja dobro organizovana – od setve do žetve i plasmana preko „Sloge” – kaže naš domaćin i dodaje da je u savremene mašine (mehanizaciju od traktora do kombajna) uloženo više od pola miliona evra.
Dejan naglašava da je posredstvom zadruge na 15 godina zakupio i 20 hektara državnog zemljišta. „Sloga” je ostalim svojim zadrugarima obezbedila još 60 hektara državnog zemljišta na višegodišnje korišćenje. Dejanov sin Jovan je student Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, smer zaštita bilja.
– Analiza zemljišta, navigacija, varjabila setva i đubrivo, blagovremena zaštita bilja – sve to primenjujemo u praksi. Još da dođemo do sistema za navodnjavanje i mogli bismo da računamo na svetski prosek proizvodnje na našim njivama – kaže dvadesetogodišnji Jovan koji stečeno znanje na fakultetu uveliko primenjuje u praksi na svojim njivama. U pomoć mu priskače i i brat Marko, učenik trećeg razreda Poljoprivredne škole u Zrenjaninu.
OD DVA DO 12O MILIONA PROMETA
Nije porodica Babić usamljena po dobrim rezultatima. Naprotiv, Dragan Grahovac, direkor Zadruge, koristi svečarski trenutak da podseti na razvojni putu ovog složnog kolektiva.
– Zarugu smo oživeli i krenuli organizovano da radimo 2016. godine. Tada smo imali nekoliko zadrugara i skromni godišnji promet od dva miliona dinara. Prošle godine smo realizovali oko 120 miliona dinara.
Izmirili smo sve obaveze, čak nam je ostalo i blizu dva miliona dinara nepotrošenih sredstava. Znači da smo domaćinski poslovali. Izgradili smo podno skladište, planiramo proširenje otkupnog prostora, izgradnju pogona za preradu voća i povraća, kao i razvoj etno-turizma – navodi Grahovac koji je jedan od troje stalno zaposlenih u Zadruzi.
Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, područje srednjeg Banata ističe kao pravi primer uspešnog poslovanja udruženih farmera. Ona navodi i primere „Mrkšićevih salaša” iz Srpskog Itebeja, „Agrokleka”, „Agrosoja” iz Neuzine čiji su predstavnici bili na ovom okupljanju zadrugara.
Milorad Malić, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu je posebno naglasio da će biti podržan razvoj i unapređenje zadruga i seoskih sredina.
NEDOSTAJU PRERAĐIVAČKI KAPACITETI
Uz naftne derivate i vodu, hrana je u svetu strateški najvažnija, posebno u današnjim uslovima. Na sreću, ovaj deo Banata ima više od 200.000 hiljada hektara oranica na kojima uspevaju različiti prehrambeni proizvodi. To, po mišljenju našeg najpoznatijeg stručnjaka u oblasti voćarstva, profesora dr Zorana Keserovića, nije dovoljno.
– Moraju da se grade prerađivački kapaciteti, jer to donosi veću zaradu. Ovde ih očigledno nema. Na primer, u ataru Krajišnika danas ima više od 100 hektara oblačinske višnje, ali nedostaje pogon za preradu. Nema ga ni na čitavom području Opštine Sečanj. Uz to bi, sa postojećom sirovinskom osnovom, moglo da se računa na bolji život i viši stadnard. Na primer, od 10 hektara oblačinske višnje jedno domaćinstvo može bolje da živi nego od 100 hekara pod žitaricama – objašnjava profesor Keserović.
U Krajišnik su na svečanost došli i gosti iz Irana i Austrije. Želeli su da se uvere u velike poljoprivredne potecijale i resurse ovoga kraja. Oni su istakli da žele da kupuju i razmenjuju proizvode. Naglasili su da ih intersuju žitarice i voće u zamenu za kvalitetno đubrivo.
– Ovo može biti strateški važan trenutak za plasman hrane. Moramo što bolje da ga iskoristimo, da naši poljprivredni resursi u narednom periodu budu pokretačka snaga za vraćanje života u sva opustela banatska sela – kazao je Zoran Jerković, predsednik Upravog odbora „Sloge” koji se vratio u rodno selo i, posle sjajne sporske karijere, ponudio jedan novi razvojni plan koji dugoročno može biti isplativ.
Nikola Božović
NESTALI GIGANTI
Sedamdesetih godina prošlog veka Krajišnik je bio jedno od najnaprednijih sela, i to ne samo u ovom delu Banata. Postojali su poljoprivredno preduzeće „Grmeč”, Fabrika slada, farma svinja, modna konfekcija… Sve to u vremenu tranzicije je nestalo. Zato je važno da se planovi „Sloge” realizuju, to bi oživelo ovo selo i zadržalo mlade ljude.
U ŠKOLI SAMO 7O ĐAKA
Krajšnik deli sudbinu ostalih banatskih sela. Nekada je bilo 700 učenika, a danas ih je samo 70. Škola i fiskultirna sala su lepo uređeni, šteta je što je đaka sve manje. Krajišnik je svojevremeno imao više od 3.000 stanovnika, a danas ih je tek nešto više od 1.000.
OLIMPIJCI MEĐU ZADRUGARIMA
Na Skupštini su posebno pozdravljeni olimpijci iz Zrenjanina, veslač Milorad Stanulov i rvač Vojislav Tabački. Stanulov je nosilac dva olimpiska odličja (Moskva, Los Anđeles), a Tabački je sudio na pet Igara.
– Došli smo u Krajišnik da vidimo kako živi selo, ali i da podržimo našeg dugogdišnjeg prijatelja Zorana Jerkovića i ono što radi. Sigurno će uspeti i na ovom planu – rekoše Stanulov i Tabački.
