Kada sam kao stipendista, a nakon završenog Poljoprivrednog fakulteta, početkom osamdesetih godina prošlog veka dobio stalan posao u PP „Zlatica” bio sam presrećan. O takvom poslu mašta svaki mladi čovek kada započinje svoj radni vek. Ovim rečima je Bogoljub Kojić započeo svoju priču.
– Sve je bilo na najvišem nivou, od uglednog preduzeća, do naselja koje se razvijalo. U to vreme je na Zlatici živelo oko 500 ljudi od kojih je polovina bilo zaposleno na imanju – ističe naš sagovornik.
REKORDI U PROIZVODNjI
Zajedno sa Kojićem reporter „Zrenjanina” po sunčanom martovskom danu prolazi kroz celo naselje. Sagovornik veli da danas ostaju samo uspomene i sećanja. Traktori i druge mašine više ne bruje. Upravna zgrada je već decenijama napuštena. Na njoj su još uvek sačuvani natpisi koji podsećaju na neka prohujala vremena.
– Bio je to moćan poljoprivredni gigant sa zatvorenim ciklusom proizvodnje od ratarstva sa blizu 4.000 hektara zemlje, do velikih farmi za govedarstvo i stočarstvo. Ovde je bilo angažovano više od 250 radnika. Postizani su rekordi u proizvodnji, obilazile su nas domaće i strane delegacije… Ljudi su dobro živeli. Niko nije bio bez rešenog stambenog pitanja – navodi Kojić sa setom u glasu.
Naselje je nastalo sredinom prošlog veka prisajedinjenjem tridesetak obližnjih salaša. Bilo je veoma uredno, savremeno i lepo mesto za život. Među prvima je imalo rešenu kompletnu infrastrukturnu mrežu: vodovod, kanalizacija, elektrifikacija, gasovod, telefon, železnički i autobuski prevoz, škola, ambulanta, fudbalsko igralište…
– Trudimo se da sve to održimo, ali je teško, naročito posle privatizacije, koja se desila 2003. godine. Većinski vlasnik je postala kompanija „Matijević”. Tada su se značajno promenili uslovi rada, ali i život u ovom selu. Imamo podršku lokalne samouprave, ali je mnogo mladih otišlo. Iza njih je ostalo oko 40 praznih stanova. Imamo problema i oko nerešenog statusa vodovoda i još nekih objekata. Istina, uradili smo dosta na obnovi i osvetljenju parka, uređenju nekih saobraćajnica. Naše naselje ima dušu i lepotu za miran i udoban život – kaže Nevenka Tanović, sekretarka Mesne zajednice Zlatica, koja je zaposlena i u uslužnoj prostoriji PTT.
NOSTALGIČNI MEŠTANI
Prema njenima rečima, na nekadašnjem imanju zaposleno je oko 40 radnika, a polovinu čine meštani. Osnovna škola je zatvorena, lekar povremeno dolazi, fudbalski klub je ugašen. Nažalost, mnoge aktivnosti su iščezle po kojima su Zlatičani bili poznati.
– Volim Zlaticu i ne bih je menjao ni za šta. Ovde sam odrastao. Svakodnevno sam putovao na posao u Zrenjanin, radio sam u Higijenskom zavodu. Svu lepotu života, mira, druženja i lepih uspomena vezujem za Zlaticu – veli Zoran Višković, stanovnik jednog od „socijalističkih solitera” izgrađenih pre pola veka.
Pri samom izlasku na magistralni put Zrenjanin-Vršac, na omanjem placu, reporter sreće bračni par Kaju i Antala Laptaka.
– Ovo je naš mali raj. Imamo stan, ali smo kupili i ovo parče zemljišta da se malo u starosti zanimamo. Gajimo voće i povrće za naše potrebe. Zlatica je nešto najlepše i srećni smo što smo ovde proveli ceo život – ističu Kaja i Antal.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
SAMO TRI BEBE
Odlazak mladih iz manjih ruralnih sredina nije mimoišlo ni Zlaticu. Lane su se rodile svega tri bebe. Za sada u tekućoj godini rode nisu donele naslednike.
NIŠTA OD DOMA ZA STARE
Još pre desetak godina pričalo se o rekonstrukciji velike upravne zgrade PP „Zlatica”. Naime, u pitanju je izuzetan objekat, koji je izgrađen od čvrstog materijala. Međutim, nije u funkciji dve godine. Bilo je planova oko gradnje doma za stara lica. Za sada je sve ostalo samo na ideji. U pitanju je prostor od blizu hiljadu kvadratnih metara.
SKUPLJI STANOVI
Do pre tri ili četiri godine na Zlatici se mogao kupiti dvosoban stan za četiri ili pet hiljada evra. Danas je situacija drugačija i cena takve nekretnine kreće se između 10 i 15.000 evra.
ŠARIĆEVA VIZIJA
Na Zlatici će svi potvrditi da najveće zasluge za razvoj poljoprivrednog preduzeća i samog mesta ima čuveni Cvijo Šarić. On je gotovo tri decenije bio na čelu ovog kolektiva. Svojom vizijom i autoritetom uspeo je, uz pomoć radnika, da izgradi najsavremenije naselje za život. Omogućio je radnicima da kupe stanove i u Zrenjaninu.
