Najveći problem predstavljaju „kaver” bendovi, koji su danas organizovaniji i plaćeniji od „autorskih” bendova. Težićemo i ubuduće andergraund sceni – kaže mladi bubnjar
Kada bi trebalo opisati bend „Šišarke” jednom rečju, rekla bih energičnost, koja se oseti u pesmama i na lajv koncertima. Težnja da budu drugačiji, održava ih na rok sceni više od deset godina. Imena momaka koji čine sastav benda dobro su poznata ovdašnjoj publici: Aleksandar Rakita (vokal), Ivan Benović (gitara), Istok Radovanov (bas gitara), Zoran Radovanov (bubnjevi), a od nedavno imaju i dva nova člana. To su Aleksandar Lazić (gitara) i Nenad Mećavin (klavijatura, gitara). Drugi album „Crni pas” izdali su krajem 2015, a naredne godine kada su proslavili jubilej, objavili su i dokumentarni film o bendu „U kavezu mašte”, delo Zorana Radovanova. Kada si došao na ideju da napraviš dokumentarac?
– Sve je krenulo od pesme u „Kavezu mašte”, koja nije izdata ni na jednom albumu, ali je uvek sviramo na svirkama. Ivan Benović je predložio da pesmu ponovo snimimo, ali da to uradimo sa prvim pevačem Milanom Radojevićem Becom, Vladimirom Koraćem tadašnjim gitaristom koji su najviše doprineli nastanku pesme i Filipom Luburićem, nekadašnjim basistom. Drugi pevač Aleksandar Pavlović Paksa je takođe učestvovao u toj pesmi pa se i on pridružio. Poželeo sam da uradim intervju sa njima i ostalim članovima, da svako ispriča svoje iskustvo sa bendom. Počeo sam da snimam, prikupljam materijal i nastao je film. Krenuo sam da radim na tome 2015, a 2016. je postavljen na Jutjub kanal. Zapravo, uvek su me privlačili dokumentarni filmovi o bendovima. Kako je publika reagovala?
– S obzirom na to da sam sve sam uradio, od snimanja do montaže, nisam znao kako će publika to prihvatiti, ali reakcije su bile sjajne. Niko nije ostao ravnodušan. Reizdanje pesme „U kavezu mašte” smo upakovali uz film, a sve se desilo kada smo obeležavali deset godina postojanja. Album „Crni pas” nosi zanimljiv naziv, da li ima neko skriveno značenje?
– Naziv i jeste nastao na interesantan način. Dok smo stvarali muziku i pesme za album, na kojem se nalazi osam pesama, bili smo na Paliću nekoliko dana i videli smo tridesetak crnih pasa oko naše kuće u kojoj smo boravili. To je bio znak. Simboličko značenje „crnog psa” poklopilo sa temama pesama na albumu. Pesma je u metal fazonu, ali ceo album je zapravo kompilacija stilova i muzičkih pravaca. Albumom smo jako zadovoljni, sve je urađeno precizno. Pesme su na srpskom jeziku. Kako komentarišeš tendenciju bendova da pevaju na engleskom jeziku?
– Teže je izraziti emociju na stranom jeziku. Nemam ništa protiv da bendovi to rade, ali to je više mašta nego realnost.
Mladi rok bendovi nemaju veliku podršku. Zbog čega je to tako i na koji način vi opstajete?
– Najveći problem predstavljaju „kaver” bendovi, koji su danas organizovaniji i plaćeniji od „autorskih” bendova i zanimljiviji su klubovima. I sami smo bili u toj priči dve-tri godine, kako bismo skupili novac za opremu i spotove. Zarađeni novac nikad nismo trošili na sebe, osim kada smo imali jednom svirku u „Zelenom Zvonu” i umesto ugovorene sume, dobili smo daleko manje novca i tada smo se častili večerom iz bunta. Sviranjem tuđih pesama počeli smo da gubimo identitet, što nije bio cilj. Težićemo i ubuduće andergraund sceni. Voleo bih da rok scena bude aktivna, da se bendovi drže i da se prave koncerti kao nekad. Gde vas možemo čuti?
– Svirali smo u Novom sadu 31. januara na „Vinter festu”, nakon toga očekuje nas svirka u Beogradu u klubu „Rokanje”, a nadam se ćemo uskoro svirati u Zrenjaninu, jer je atmosfera na svirkama uvek fenomenalna.
