(449) Pad vrednosti dinara i životni standard
Piše: Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Kako promene u vrednosti dinara mogu uticati na naš svakodnevni život, kome odgovara slabiji dinar, samo su neka od pitanja koja su ponovo prisutna u javnosti.
Slabljenje vrednosti dinara u odnosu na evro odgovara izvoznicima, pošto oni robu i usluge prodaju na inostranim tržištima za strane valute. Kada naplate svoje ino – fakture i kada izvrše konverziju naplaćenih deviznih sredstava u dinare, izvoznici će na svojim računima imati više dinara. Rast kursa evra, dakle, povećava prihode izvoznika izražene u dinarima. Suprotno je u slučaju uvoznika, jer deprecijacija (slabljenje vrednosti) dinara ne odgovara uvozno orijentisanim preduzećima, budući da, u dinarima izražen, uvoz postaje skuplji.
Kada se govori o efektima pada vrednosti dinara u odnosu na evro, onda je svakako veoma važno da se uzme u obzir i činjenica da mnogi građani imaju kreditne obaveze koje su indeksirane u evrima. Jedan od glavnih rizika slabljenja dinara u odnosu na evro jeste to što mesečne obaveze ovih građana rastu, jer dužnici svoje rate/anuitete vraćaju u dinarima. Dakle, iako se uslovi kredita (kamatna stopa, rok otplate i sl.) ne menjaju, građani moraju da izdvajaju sve više dinara za izmirivanje svojih obaveza prema poslovnim bankama, pošto su im krediti „vezani” na evro.
Povećava se opterećenje mesečnih primanja kreditnim obavezama, čime se direktno ugrožavaju redovnost u otplati zajmova i nivo životnog standarda. U situaciji kada nemaju dovoljno novca, klijenti se često odlučuju da „ostanu dužni” banci, a u korist osnovnih životnih potreba/namirnica („između dva zla, bira se ono manje”).
U skladu sa navedenim možemo identifikovati i nekoliko preporuka za zaštitu ličnih finansija i porodičnog budžeta. U nova kreditna zaduženja treba ulaziti sa velikim oprezom. Ne treba se zaduživati do maksimalno dozvoljene granice, jer se opterećenje mesečnih primanja kreditnim obavezama lako i brzo može povećati, naročito kada su u pitanju krediti sa deviznom klauzulom. Dužnici bi trebalo da provere mogućnost, bilo u svojoj, bilo u nekoj drugoj poslovnoj banci, refinansiranja svojih postojećih kreditnih obaveza indeksiranih u evrima dinarskim kreditom. Osnovno pravilo kojeg se treba držati jeste da dugovanje treba imati u valuti u kojoj se ostvaruju prihodi (zarada).
Međutim, treba znati da i građani koji nemaju nikakve kredite indirektno mogu osećati posledice slabljenja vrednosti dinara. Ovo iz razloga što naša država ima svoja dugovanja indeksirana u stranim valutama (evrima i dolarima). Valutna struktura javnog duga je takva da svako slabljenje dinara povećava obaveze naše države iskazane u dinarima. Kada je državi potrebno više novca za servisiranje kreditnih obaveza, ona uvodi mere kojima povećava javne prihode. Otuda smanjenje plata i penzija, povećanje akciza, poreza i drugih oblika javnih nameta.
