NA DOSTOJANSTVEN NAČIN OBELEŽENO SEDAM DECENIJA OD SMRTI UROŠA PREDIĆA (1953-2023)

Dela je ostavio svetu, a dušu i srce svom narodu

Ako se susretnete sa „Veselom braćom”, ispričaće vam da su noć proveli lumpujući u kafani i da se ranom zorom, mamurni, vraćaju domovima. Tako i jeste među Banaćanima koji su radosni i slave život. Sa druge strane, iz setnih i uplakanih očiju „Siročeta na majčinom grobu” pročitaćete neiskazanu tugu, bol i strah deteta koje je ostalo bez roditelja. Sa monumentalnih slika „Sveti Sava miri braću” i „Hercegovački begunci” progovoriće istorija, dok će „Kosovka devojka” rasplamsati istinsku ljubav prema svome narodu. Ako se pak zagledate u bilo koji od njegovih ikonostasa, na njima ćete videti večnost.
Moć, dar i talenat da naslika apsolutno sve imao je naš veliki umetnik, predstavnik akademskog realizma Uroš Predić. Radio je portrete „običnih” i znamenitih ljudi, dok posebnu vrednost imaju slike važnih događaja iz prošlosti.

MUZEJ SE PONOSI PREDIĆEVIM LEGATOM
Ove godine, 11. februara, navršilo se 70 godina od Predićevog upokojenja. Nizom prigodnih manifestacija Grad Zrenjanin, Narodni muzej, Pozorište „Toša Jovanović”, kao i čika Uroševi Orlovaćani, na dostojanstven način obeležili su ovaj datum. Monodrama „Ja ću tebi ljuba biti” izvedena je 8. februara u zrenjaninskom teatru. Beogradska glumica Ljiljana Jakšić oživela je lik Marije Mokranjac, supruge kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, koja je poticala iz kuće Predića – Uroš je bio njen stric. Autorka komada je Sanja Radosavljević iz Muzeja Krajine iz Negotina.
Dan kasnije, u baroknoj sali Grada promovisano je obnovljeno izdanje kataloga izložbe „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić”, autorke Olivere Skoko, više kustoskinje Narodnog muzeja. Prema njenim rečima, postavku iz 2017. godine videlo je preko 60.000 posetilaca u šest gradova u Srbiji i regionu. Samim tim, dodala je naša sagovornica, stvorila se potreba da prateća publikacija doživi novo izdanje. Ono sadrži ažurirane podatake i izmenjeno dizajnersko rešenje.

– Imam utisak da svako može sa svoje strane da doprinese i prepozna značaj Uroša Predića, a on nije mali. Zapravo njegovo stvaralaštvo nas obavezuje da ga pamtimo upravo po tom izuzetno bogatom radu – kazala je Skoko.
Danijela Vanušić, pomoćnica ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, kazala je da je njen resor podržao pomenutu izložbu kojom je obeleženo 160 godina od rođenja Predića.
– Ovaj katalog je po svemu specifičan, pre svega jer je autorka ceo slikarev opus predstavila kroz vizuru legata, onog najintimnijeg i ličnog što je Uroš Predić sačuvao za sebe i što je posle njegove smrti pripalo muzeju u Zrenjaninu – rekla je Vanušić.

ORLOVAĆANIMA NA DAR
Centralni momenat obeležavanja sedme decenije Predićeve smrti, 11. februara, bio je na seoskom groblju u Orlovatu. Parastos je održao sveštenik Branko Marković. Vence su položile Snežana Vučurević i Marija Damjanović, pomoćnice gradonačelnika. Počast slikaru odali su predstavnici Mesne zajednice „Orlovat”, Osnovne i srednje škole „Uroš Predić” iz Orlovata i iz Zrenjanina. Prisutnima se obratila i Tanja Gvozdenović u ime Udruženja za razvoj sela Orlovat.

Posebno zanimljiva bila je poseta hramu Vavedenja Presvete Bogorodice. U pitanju je graditeljsko delo istaknutog arhitekte modernog pravca Dragiše Brašovana i spomenik kulture od velikog značaja. Crkvu je, iako već u osmoj deceniji života, oslikao upravo Uroš Predić, ostavljajući tako deo svog izuzetnog umetničkog opusa i svojim meštanima. Kasnije, ostalo je zabeleženo, po njegovoj ideji i predlošcima, slikar Kosta Vanđelović je u jednoj niši naslikao Svetu Petku po liku Predićeve majke Marije, a u drugoj Svetog Savu po liku njegovog oca Petra.

– Ovo zdanje je podignuto na mestu stare, srušene crkve, i naredne godine obeležiće jedan vek postojanja. Ono što ga čini posebno značajnim, jesu dela Uroša Predića, koja je darovao svom selu. Koliko službujem, nisam ovde čuo nikoga od starijih da ga u pričama pominju kao „velikog akademskog slikara”, već ga svi pamte kao „deda Uroša”, smatrajući ga oduvek svojim Orlovaćaninom. Posebno mi je o njemu pripovedao pokojni Boško Stankov, čiji je otac kupio kuću Predića, sa dvorištem gde i danas raste dud koji je posadio Urošev otac Petar – objasnio je sveštenik Branko.

Miroslava Malbaški
Foto: Jovan D. Njegović, Miodrag Grubački i arhiva Narodnog muzeja

PRVI PREDSEDNIK UDRUŽENjA LIKOVNIH UMETNIKA
Govoreći o legatu Uroša Predića, Olivera Skoko je napomenula da on predstavlja inventar Predićevog beogradskog ateljea u kojem je proveo poslednje godine svog života. Dodala je da je veliki slikar iza sebe ostavio više od 1.700 radova.
– Osnovno obrazovanje stekao je u Crepaji, nakon čega završava Gimnaziju u Pančevu. Studije na Akademiji u Beču okončava 1880. Godine 1885. vraća se u Orlovat gde radi seriju slika iz života svojih suseljana. U Beograd konačno prelazi 1909. gde boravi do smrti. Jedan je od osnivača društva „Lada”, prvi predsednik Udruženja likovnih umetnika, a od 1910. redovni član Srpske kraljevske akademije – ispričala je istoričarka umetnosti.

OVE GODINE RADOVI NA SPOMEN-KUĆI
Gradonačelnik Simo Salapura je istakao da je naša obaveza da gajimo sećanje na sve zrenjaninske velikane.
– Ovaj skup je povod da se prisetimo Predićevih velikih dela, ali i da najavimo poduhvate za naredni period. Uz podršku Ministarstva kulture, Matice srpske i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, nameravamo da ove godine otpočnemo radove na spomen-kući Uroša Predića u Orlovatu. To je za nas kapitalni projekat – rekao je prvi čovek Grada.