Šesta sam ganeracija u mojoj familiji koja se duže od 200 godina bavi ratarstvom. Od svoje 15. godine sa roditeljima sam na njivi, znam šta je paorski hleb sa sedam kora. Vaspitavan sam da sve mora poštenim radom da se zaradi i da rataru nikada ne sme obraz da pocrveni – kaže Branislav Čizmaš (47) iz Botoša.
Naš sagovornik obrađuje oko stotinu hektara oranica od kojih je 35 u zakupu. Navodi da je ove godine 30 hektara bilo pod pšenicom. Isto toliko je zasejao kukuruzom, suncokret je na 25, a soja na 15 hektara.
– Nisu samo vremenske neprilike uticale na proizvodnju, doprinele su i niske cene. Pšenica je dvadesetak, a kukuruz 17 dinara kilogram. Lane je bilo dvostruko povoljnije. Krenula je i žetva suncokreta. Rod je neizvestan, posebno u ovom delu Banata, a cenu još uvek ne znamo. Govori se da će se ona kretati od 32 do 35 dinara. To je pogubno ukoliko se zna da su ulaganja u jedan hektar proizvodnje premašila 150.000 dinara.
Suncokret sam primoran da odmah prodam jer nemam kapacitete za njegovo skladištenje. No, sve drugo ostavljam u svojim objektima kako bih prodao kada budu povoljnije cene, mada ih u poslednjih osam meseci nije bilo – ističe Čizmaš.
Sve je do detalja Borislav stavio na „olovku” i dobro proračunao. Napominje da proizvodnju finansira iz sopstvenih izvora i izbegava bilo kakva velika zaduženja. Veli da je to paorima u današnje vreme kamen oko vrata koji lako može da ih potopi. Čvrsto veruje da ratar samo od žuljevitih ruku i poštenim radom može da obezbedi pristojnu egzistenciju.
– Nikada nisam srljao, pokrivao sam se koliko sam dugačak, kako se narodski kaže. Imam potrebnu, ali ne i skupu mehanizaciju za kvalitetnu obradu zemlje. Ona traži slugu, a ne gospodara. Kredite sam koristio pre deset ili petnaest godina, a druge podsticaje gotovo nikako. Tako vaspitavam i sina Žarka koji je ostao u domaćinstvu i u zajedničkom poslu. Njemu je 20 godina, očekuju ga veliki izazovi u ovoj našoj „fabrici pod otvorenim nebom” gde nikada nisi siguran šta će biti sutra – iskren je ovaj ratar.
Borislav je, kao čestit i uzoran poljoprivrednik, uvek u prvom stroju u borbi za prava paora. Tako je bilo i ove godine kada je 20. maja sa još 14 farmera iz 14 udruženja učestvovao u pregovorima sa predsednicom Vlade Anom Brnabić.
– Naših deset zahteva je načelno prihvaćeno. Nešto je ispoštovano, počev od povećanja subvencije sa devet na 18.000 po hektaru, preko cene mleka, do prelevmana na uvoz mlečnih proizvoda… Stočari mogu da budu zadovoljni više od nas. Mi još uvek čekamo odgovor na plavi dizel, subvencije na 100 hektara, oslobađanje od vodnih doprinosa, dogovor oko strategije razvoja poljoprivrede za narednu godinu – kaže naš sagovornik.
Posebno se osvrće na informacije naležnog Ministarstva da postoji 25.000 registrovanih, a nepostojećih gazdinstava i državnoj šteti od oko 80 miliona evra za isplaće subvencije.
– Po mom mišljenju, država kriva što je to dozvolila. Uz ovaj izveštaj o manipulacijama treba objaviti ko ih je učinio, imenom i prezimenom. Ministarstvo navodi da je zbog toga prekinuta isplata subvencija za ratarske površine, ali se plašim da je to samo izgovor. Naravno, i u našoj branši ima propusta – rekao je Borislav Čizmaš. N. Božović
KOMISIJA SMENjENA, POSAO NEZAVRŠEN
Jedan od lokalnih problema Botošana odnosi se na komasaciju zemljišta u ataru sela koja je započela pre desetak godina.
– Potrošeno je 1,3 miliona evra, a ceo posao nije priveden kraju. Smenjena je Komisija za komasaciju, ali šta to vredi kada još uvek imamo privremena i brojna sporna rešenja. U botoškom ataru ima 7.000 hektara kvalitetnih oranica, od čega je oko 1.350 hektara državna zemlja. Nju uglavnom dobijaju oni po pravu prečega zakupa, a skoro niko nije iz Botoša – naglašava Čizmaš.
CENE HLEBA I PŠENICE
Naš sagovornik iznosi niz primera nelogičnosti koje ugrožavaju primarnog poljoprivrednog proizvođača.
– Hleb i prošle i ove godine košta 85 dinara, a znamo da je cena pšenice ove godine drastično niža. No, ova namirnica nije pojeftinila, a država je pekare nagradila sa još po tri dinara za svaku veknu – kaže Borislav.
