Performans povezuje brojne segmente umetnosti. Reč je o događaju tokom kojeg se grupa ljudi ponaša na određeni način kako bi privukla pažnju publike. To znači da je granica između njih porozna.
Tokom svoje novinarske karijere bio sam svedok brojnih performansa. Rodonačelnik im je bio pesnik Ivan Danikov. Kada mu je žena sa kojom je trenutno živeo iščezla (zbog neplaćenog saobraćajnog prekršaja), pozicionirao se ispred zgrade Policijske uprave.
Ćutao je i držao transparent sa napisom: „Gde mi je žena”? Potom je odstupio.
Prošlog petka bili smo svedoci pokušaja da se inicira pozornost javnosti. Pojedine opozicione grupe su simulirale parastos za Grad. Suočili smo se sa pogrebnom ikonografijom. Da se celokupna aktivnost završila ispred gradske kuće, bilo bi reči o originalnoj izvedbi.
Međutim, kako to u životu biva, najteže je odrediti meru. Performeri su nastojali da unesu tzv. suzu (cvetni pogrebni aranžman) i krst u salu Skupštine grada. Time su izgubili simpatije mnogih, jer su inscenirali „pozorište u svojoj kući”. Stiče se utisak da bi artisti u pokušaju trebalo da se kale pod upravom iskusnijih delatnika (S. Pernat, M. Grujić, D. Čapo i sl.). Oni su svojim izlaganjima sprečili da politika preraste
u estradu, a umetnost u kič!
