Treća najznačajnija ličnost u oblasti politike ove godine, po izboru čitalaca „Zrenjanina” – Slavko Šućurović nedavno je novim odborničkim mandatom nastavio svoj dugogodišnji angažman u javnom životu grada.
Kao inženjer tehnologije, radni vek je proveo u skrobari „IPOK” (12 godina), u „Servo Mihalj komercu” (18 godina), a zatim u preduzetničkim vodama. Bio je biran u Skupštinu i Izvršni savet Zrenjanina. Obavljao je funkcije u sportskim i drugim organizacijama. Od 2010. godine predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), a od 2018. na čelu je Gradskog udruženja penzionera. Prema istraživanju „Socijalna uključenost starijih osoba (65+) u Srbiji”, položaj ove populacije je izuzetno nepovoljan, žive kraće i nekvalitetnije od vršnjaaka iz Evropske unije. Šta vidite kao najveće probleme starijih sugrađana?
– S obzirom na to da je Srbija prošla kroz težak period od devedesetih godina prošlog veka (rat, sankcije), koji karakterišu duboke krize i pad standarda, penzioni sistem je potpuno urušen. Smanjen je broj zaposlenih, a rastao je broj penzionera. Sada nam u penziju odlaze radnici koji su imali minimalce, a često im nije redovno ili nikako uplaćivan doprinos za penzije. Praktično je tek povećanjem broja zaposlenih i urednijim plaćanjem doprinosa Fond PIO u prošloj i ovoj godini obezbedio dovoljan priliv sredstava za isplate penzija. U 2023. i 2024. godini imamo realan rast penzija. Danas 435.000 penzionera ima penziju do 25.000 dinara što nije dovoljno za podmirenje osnovnih potreba. Neophodno je izraditi socijalne karte i iz budžeta obezbediti pomoć za ovu kategoriju građana. Pored materijalnog položaja, problem je i usamljenost. Mi smo generacija kojoj je porodica bila osnov svega. Prošle godine je usvojena Strategija aktivnog i zdravog starenja u Srbiji 2024–2030?
– Da, njeni posebni ciljevi su: omogućavanje programa celoživotnog učenja, sportskih i kulturnih sadržaje za starije; osnaženje volonterskih aktivnosti u lokalnim samoupravama; i unapređenje institucionalne i vaninstitucionalne zaštite starijih (zdravlja, socijalna zaštita, sigurnost i prevencija od nasilja i drugih oblika diskriminacije). Ovi ciljevi će se realizovati kroz dva akciona plana (2024–2026. i 2027–2030) u čijem sprovođenju učestvuje više ministarstava. Formiran je i savet za praćenje rezultata u kojem učestvuje predsednik Saveza penzionera Srbije. Kakva bi trebalo da bude uloga Gradskog udruženja penzionera (GUP)? Kakve usluge ono pruža korisnicima?
– GUP je deo Saveza penzionera Srbije koje sa svojim članicama čini reprezentativan kolektiv, realizujući aktivnosti iz Pravilnika o društvenom standardu korisnika penzija. To su: oporavak u rehabilitacionim centrima, kulturne i sportske manifestacije i isplata solidarne pomoći u paketima sa osnovnim životnim namirnicama.
Svake godine obradimo preko 600 zahteva za upućivanje u banje. Ove godine to pravo je iskoristilo 350 penzionera sa primanjima do prosečno 45.000 dinara, po kategorijama starosni, porodični penzioneri i invalidi rada. Obezbeđuju se troškovi puta, smeštaja, ishrane i banjskog tretmana. GUP je razvio sve segmente sportskih manifestacija. Koordinacioni tim koji vodi Karolj Salma permanentno radi na tome da svih 35 mesnih organizacija dobije sportske rekvizite. Organizujemo takmičenje u mesnim organizacijama, zatim međumesno i ono na nivou Grada. Treću godinu zaredom priređujemo Olimpijadu sporta, zdravlja i kulture penzionera Vojvodine koja će se stalno održavati u Zrenjaninu.
Kulturne manifestacije se odvijaju kroz likovne i literarne sekcije, konkurse, kolonije, škole slikanja. Pored toga, članice GUP-a organizuju druženja, čajanke, kao i turistička putovanja po Srbiji. Vlasnik smo objekta sa 30 ležajeva u Vrnjačkoj Banji gde upućujemo članove.
GUP pomaže pri nabavci ogreva i zimnice. Takođe organizujemo kolektivno osiguranje penzionera. Naši članovi različitih obrazovnih struktura daju pojedinačne savete za ostvarivanje prava, poput obraćanja nadležnima, pisanja građanskih inicijativa… Kakvi su planovi GUP-a za naredni period?
– Lokalna samouprava je obezbedila besplatan prevoz u gradu i iz naseljenih mesta, ali se mora poboljšati njegova dostupnost u ruralnom kraju. Takođe je potrebno obezbediti pristupačnost javnih objekata za starije i osobe sa invaliditetom, kao i dalje jačanje kapaciteta zdravstvenih radnika za rad sa starijima. Nastojaćemo da se poboljšaju usluge palijativne nege, zatim da se unapredi porodični smeštaj u domovima za stare, kao i da se organizuju klubovi penzionera sa celodnevnim boravkom. Takođe, neophodna su ulaganja u postojeći prostor u selima i u sedištu GUP-a. Odmaralište u Vrnjačkoj Banji radi samo leti, a nakon adaptacije biće moguće organizovati rad cele godine. Ministarstvo za brigu o selu godinama sprovodi programe o dodeli seoskih kuća i bespovratnoj podršci zadrugama. Dosta ih je realizovano i u Srednjem Banatu?
– Ove inicijative su bukvalno udahnule život selima u Srbiji i važno je što država nastavlja da pruža podršku. Ukupno je podeljeno 3.100 kuća sa blizu 1.000 hektara okućnice. Ideja Ministarstva je da se svima koji se vrate obezbedi državna zemlja besplatno posle dužeg korišćenja. Potrebno je, pored kuća, obezbediti inicijalni kapital za zanatske radnje. Obogaćeni su sadržaji u selima kroz organizaciju „Miholjskih susreta”. Očekujemo da se realizuje inicijativa o uvođenju „socijalne penzije” od 100 evra za građane starije od 65 godina koji nemaju uslova za penziju, a nemaju drugih izvora prihoda. Procenjuje se da ih ima oko 200.000.
