Izazovi borbe protiv inflacije

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Ciljana stopa inflacije u Srbiji za period od januara 2024. do decembra 2026. godine se nalazi u rasponu od 1,5% do 4,5% (3% +/- 1,5 procentnih poena). Narodna banka Srbije (NBS) nastoji da je postigne, pre svega, promenama referentne kamatne stope. Uprkos tome što se međugodišnja stopa inflacije (nivo cena u nekom mesecu 2024. u odnosu na isti mesec 2023. godine) nalazi u željenim granicama – maj (4,5%), jun (3,8%), jul (4,3%), avgust (4,3%) – NBS veoma obazrivo i sporo popušta svoj glavni instrument monetarne politike.
Od juna su zabeležena tri uzastopna smanjenja ključne kamatne stope. Ona su bila minimalna i, utisak je, vrlo oprezna (svaki put za po 0,25 indeksnih poena). Tako je sa junskog nivoa od 6,5% spuštena na 5,75%, što sa stanovišta delotvornosti, odnosno efekata ne treba smatrati naročito značajnim. To upućuje na zaključak da su donosioci odluka u NBS i te kako svesni prisustva inflatornih pritisaka i očekivanja, odnosno mogućih rizika od novog rasta cena. Stoga i pored započetog ublažavanja, može se smatrati da monetarna politika u Srbiji i dalje ima restriktivan karakter.
Suštinski izazov tokom borbe protiv inflacije je da se pravilno odrede stepen (nivo kamatne stope) i dužina trajanja restriktivnosti. Sa stanovišta privrednog rasta, rizik se javlja u oba slučaja – i ako zatezanje bude slabije (niža kamatna stopa u kraćem roku) i ukoliko se sa tim pretera (visoka kamata tokom dužeg perioda). Slaba reakcija monetarnih vlasti neće prigušiti inflatorne pritiske, kredibilitet centralne banke može biti ugrožen, a to je uvertira u dodatno raspirivanje inflacije. Suprotno, ukoliko se kamatne stope predugo zadrže na nivou većem od optimalnog, to će izazvati nepotrebnu recesiju, zbog destimulisanja investicija privatnog sektora.
U tom kontekstu korisno je imati u vidu i sledeće činjenice. Sedmogodišnja prosečna vrednost referentne kamatne stope NBS u periodu pre nego što se počelo sa restriktivnom politikom (mart 2015 – mart 2022.) iznosila je 3%. Potom je usledio kontinuiran i dinamičan rast koji je trajao čak petnaest meseci (april 2022 – jul 2023), sve do nivoa od 6,5%. Ta vrednost se zadržala dugo – čitavih jedanaest meseci (do juna 2024), nakon čega je usledilo blago smanjivanje do trenutnog, i dalje visokog nivoa (5,75%).
Izgleda da je sada primarni cilj NBS da se smanje očekivanja ljudi u pogledu budućeg rasta cena. Zbog toga ne treba očekivati nagle poteze. Bilo kakvo neodmereno popuštanje bi lako moglo da dovede do ponovnog cenovnog buma, što bi obesmislilo sve prethodne napore.
Glavna pretnja su troškovni pritisci sa kojima se suočavaju preduzeća. Naime, kada radnici očekuju nova poskupljenja onda zahtevaju od svojih poslodavaca veće plate kako bi održali nivo životnog standarda. Činjenica da je u toku poslednje dve godine (jul 2022 – jul 2024) u Srbiji došlo do povećanja minimalne (za 47,5%) i prosečne (za 29%) neto zarade dovoljno govori o rastu troškova poslovanja. Firme nastoje da uvećane rashode prebace na krajnje kupce, pa reaguju tako što povećavaju cene proizvoda sa ciljem da zaštite svoje profite. Sve to vodi do novog kruga poskupljenja, odnosno, pokreće se tzv. inflatorna spirala.