Crni luk spada u grupu značajnije zastupljenih povrtarskih vrsta koje se gaje kod nas. On se može uzgajati u dva oblika – mladi i konzumni luk. Kada uzmemo u obzir hibridizaciju semena, osim visokih prinosa, ostvaruje se stabilnost i postojanost čuvanja luka. Svaka agrotehnička mera predstavlja, u izvesnom smislu, ograničavajući faktor za formiranje prinosa i kvaliteta, ali istovremeno ističe i značaj klimatskih faktora.
Vezano za primenu agrotehnike postoje određene mere koje utiču na kvalitet proizvoda. To su: izbor sorte, đubrenje, navodnjavanje, vreme proizvodnje, primenjena zaštita termin i način berbe. Nicanje počinje na temperaturi od 2 do 30 stepeni C, ali je optimalno oko 220 C, kada je i nicanje veoma brzo. Pri temperaturi od 5 do 80 stepeni C nicanje traje 25 do 35 dana, pri onoj od 18 do 200 C 10 do 12 dana, a kada je 20 do 250 C samo tri do pet dana.
Padavine utiču na obezbeđivanje biljaka vodom i mogu uticati na njihov hemijski sastav. Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema, koji je plitak, crni luk zahteva dobru vlagu površinskog sloja zemljišta. Nedostatak vode u ovom sloju u periodu intenzivnog rasta dovodi do zaostajanja rasta i smanjenja kvaliteta lukovice. U uslovima navodnjavanja biljna tkiva su hidratisanija.
Potrebe luka za vodom razlikuju se tokom vegetacije. Najveće zahteve ima u periodu faze intenzivnog obrazovanja listova, dok se oni smanjuju do faze zrenja. Pri proizvodnji direktno iz semena, u fazi nicanja potrebe za vodom su znatno veće nego kod proizvodnje iz arpadžika. Agrotehnički činioci (tip zemljišta, navodnjavanje i đubrenje) utiču na obezbeđivanje biljaka vodom i hranljivim sastojcima, što može uticati na nutritivnu strukturu luka. Efekat đubrenja na sadržaj vitamina je manje značajan nego što je izbor sorte i uticaj klimatskih uslova. Međutim, uticaj đubrenja na sadržaj mineralnih materija veoma značajan. Preobilno đubrenje azotom produžava vegetaciju, što je zbog bioloških osobina crnog luka neprikladno jer dolazi do kvarenja tokom čuvanja ovog povrća.
