Na ulaznim vratima obaveštenje govori da je u pitanju muški i ženski frizerski salon. Nekoliko sličnih radnji nalazi se u naselju Bagljaš. Ipak, ovaj je po nečemu poseban. Prvo, omalena klupa pruža mogućnost da se red čeka napolju. Drugo, nema zakazivanja, što je u današnje vreme prava retkost.
– Redom se frizira od prvog do poslednjeg – napominje kratko Verica Savin. Reporteru lista „Zrenjanin” pripalo je osmo mesto na listi čekanja. Ovakvi saloni pružaju mogućnost da se dosta toga sazna iz „prve ruke”. Na primer, jedna vremešna gospođa započela je priču o povećanju penzija i obećanju datom prilikom otvaranja fabrike „Linglong”.
SALONSKI KULOARI
– Dosta mi je tih priča. I šta je povećanje za deset odsto, kada je sve drugo poskupelo u ovoj godini i za duplo više od toga – umeša se u priču jedan gospodin. Brine ga kineska kompanija zbog zagađenja.
– To su čaršijske priče. Moj komšija tamo radi i veli da je čisto sve kao „u apoteci”, a plata je hiljadu evra – ne da se gospođa koja je uporna u odbrani svoje priče. Frizerka Verica uredno radi svoj posao i ponavlja da sami pratimo svoj red.
– Što vi deco ne biste ustupili prednost ovim starijim ljudima – javi se glas druge dame koja navodi dva dečaka da mogu doći i drugom prilikom na podšišivanje.
– Ne možemo, danas je štrajk u školi i zbog toga imamo vremena! Ko zna da li će ga ponovo biti, mada se govori o njemu – odgovara nešto stariji dečak i brzo se „sjuri” na stolicu i reče: „sedmicu”, molim!
I dok se frizerka uveliko zdala oko novog zahteva, rasplamsala se priča o tome šta hoće ti nastavnici?
– Hoće „tetkice” da imaju kao nastavnici! Tako bar čujemo – kratko odgovori drugi učenik koji se uključi u celu raspravu.
Vreme prolako promiče. U salonu se povremeno otvaraju vrata i javljaju se nove mušterije. Frizerka Verica im saopštava da radi do 13.30, a da je u drugoj smeni njena koleginica Slađana…
BROJNE PRIČE TOKOM VIŠEDECENIJSKOG RADA
U međuvremenu, i reporter „Zrenjanina” stigao je na red da sedne u stolicu. Zaključuje da se brojnih priča naslušala ova zanatlijka. Kaže da je malo jedna knjiga da se napiše za tridesetak godina rada. Na pitanje kako je jedna dama dobila diplomu muškog brice, Verica veli da je sve počelo sredinom osamdesetih prošlog veka kada je završila osnovnu školu u Kikindi.
– Želela sam u frizersku školu, a roditelji su bili protiv toga. Završila sam Srednju tehničku „Mihajlo Pupin” u Kikindi, ali od frzerskog posla nisam odustajala pošto sam još od malena „štrickala” makazama i pravila frizure – priča Verica. Objašnjava da je frizersku diplomu dobila u Novom Bečeju na Radničkom univerzitetu, te da je bila jedna od retkih žena koja je bila zaposlena u muškom salonu u Kikindi.
– Veoma volim ovaj posao. Koristim svaki trenutak da razgovaram sa ljudima. Poslednje četiri godine radim sa koleginicom Slađanom Mandić, zaista sam ispunjena. U svemu imam ogromnu podršku mog supruga, sinova i cele familije i to je izuzetno važno – nastavlja priču Verica. Napominje da nikada nije imala želju da ima sopstvenu firmu. Ako bi to nekada ostvarila, Verica kaže da bi to bio salon za podšišavanje i ulepšavanje dece.
Pitamo je šta bi sadržali njeni memoari.
– Nema ko sve ovde ne dolazi. Da ste juče bili, upoznali biste telohranitelja Željka Mitrovića. Navraća i kum Aleksandra Vulina, lekari, političari. Zaista je tu veliki broj zanimljivih ljudi i priča. Sve to ostane u ovoj prostoriji. Meni su draže priče iz nekih starijih i lepših vremena, kada se skromnije živelo – kazuje Verica. Razgovor privodi kraju, jer pristižu nove mušterije, valja ih sve ispoštovati.
Jedna dama dolazi iz Torka, mladić iz Idvora i svi se žale da su u njihovim mestima „seoski berberi” davno prestali da rade. Moraju da prevale desetine kilometara da dođu do grada i Verice. Ispraća nas pokazujući neobičan sat napravljen od frizerskog alata. Hvali se i posebnom napojnicom koju je nedavno, u vidu crteža, dobila od devojčice Milice.
– Ovakve stvari me ispunjavaju posebnim zadovoljstvom. Nadam se da će mojom prvom pričom za novine biti zadovoljan i moj poslodavac Sreten – zaključujemo razgovor i pozdravljamo se sa Vericom, uz obećanje da ćemo doći kroz tridesetak dana na jedno klasično podšišivanje…
