U Srbiji je teško biti neuspešan političar. Kakva god suluda ideja da se plasira u javnom prostoru, nađe svoje sledbenike. Otuda nas okružuju oni koji smatraju: Zemlja je ravna ploča, tokom pandemije smo čipovani…
Povrh svega, pojedinci nisu talentovani za političko delovanje! Imaju oni ambiciju, čak iskazuju i posvećenost… No, ne ide im. Tipičan primer su dvojica sugrađana koji su pokušali da budu duhoviti na krajnje zabrinjavajući način.
U odsustvu bilo kakve potpore, nastojali su (is)koristiti bunt studenata. Umesto slave, ophrvala ih je osuda!
Njihovog performansa odrekli su se svi. Najpre akademci, a potom i đaci!
Čudno da dvojici iskustvenika nisu prošli kroz glavu brojni argumenti u trenutku nepočinstva. Prvo, ako se želi poslati poruka, mora se glasno reći, a ne šaputati između taraba. Drugo, čovek se obraća čoveku, pa je valjalo imenovati onog ko je meta verbalnog iskaza iz tmine. Treće, zagovornici pravne države najpre bi trebalo sugrađane i institucije da obaveste ko i na koji način (zlo)upotrebljava lične podatke.
Stiče se utisak da bi dvojac sa periferije najradije izbrisao sporni snimak. Svesni su da danas u prvi plan isplivavaju njihove slabosti, a ne nepočinstva režima.
