Svaki teatar fukncioniše kao živi organizam. Iako glumci čine njegovu pokretačku snagu, neizostavan deo su i ljudi iza kulisa. Upravo oni stvaraju i upotpunjavaju pozorišnu iluziju. Bajkovite scenografije i raskošni kostimi su ono što publika, pored likova, najviše pamti.
Miodrag Mića Tabački, scenograf, kostimograf, univerzitetski profesor i akademik SANU rođen je u Kikindi. Školovao se u Zrenjaninu, a diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i na Akademiji za primenjene umetnosti. Izradio je više od 300 scenografija i oko stotinu kostima za dramske, baletske, operske i lutkarske predstave. Kao vrstan predavač izveo je 40 generacija studenata na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU).
Delovao je na prostoru cele bivše Jugoslavije, regiona, Evrope, sveta. Dobitnik je najznačajnijih priznanja, između ostalih i „Nagrade Grada Zrenjanina” za 2005. Njegov otac Ljubomir bio je profesor istorije u zrenjaninskoj Drugoj gimnaziji, a majka Zorica učiteljica u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić”.
POZORIŠTE KAO VEČITA INSPIRACIJA
Ovaj istaknuti umetnik je 2023. proslavio je značajan jubilej – pola veka rada u pozorištu. Ove godine obeležava šest decenija od završetka gimnazije. Tim povodom, u salonu Narodnog muzeja, otvorena je izložba „Miodrag Tabački – život i delo”.
– Zrenjaninski sam đak i postavka je vezana za moju maturu. Ovo je bila prilika da vidim stare prijatelje i pokažem im šta se sa mnom dešavalo u proteklom periodu. Primećujem da su pozorište i produkcija poslednjih godina pomalo u krizi. Evidentna je upravo u mom, scenografsko-kostimografskom sektoru. Veliki problem za izradu dekora i kostima, kao i za njihovo kreiranje su finansije, dakle sredstva za kupovinu materijala. Još je veći problem taj što pozorišni zanati izumiru, a teatri ostaju bez radionica i majstora. Ranije je postojao kontinuitet i stanje je bilo neuporedivo bolje – rekao je Miodrag Tabački.
Prisetio se vremena provedenog u Perlezu i tamošnjeg Doma kulture gde je kao šestogodišnjak video prvu predstavu. Tada je obukao i prvi kostim na priredbi. Kao dete najčešće je voleo da se igra pozorišta. Uz dramske tekstove, teatar će biti njegova večna inspiracija.
SNAGA MAŠTE
Kroz 53 panoa Zrenjaninci mogu da se upoznaju sa životom, školovanjem, scenografijama, kostimima, univerzitetskim radom, kao i nagradama koje je Tabački stekao. Koliko je bilo kompleksno formirati jednu ovakvu postavku objasnio je Dušan Marinković, nadležni kustos.
Prema njegovim rečima, na realizaciji se radilo od prošlog leta. Nadovezuje se na izložbu „U glavnoj ulozi Miodrag Tabački” koja je bila 2023. u galeriji SANU.
– Naša je retrospektivna, proširena. Posetioci mogu da vide njegove rane radove od detinjstva, gimnazijskog i studentskog perioda do danas. Najveći izazov je bio sam odabir, u čemu je Jasmini Tutorov i meni sam autor najviše pomogao. Susreli smo se sa ogromnim opusom koji obuhvata skoro ceo njegov život. Interesantni su akvareli sa intimističkim motivima. Izdvojio bih portret njegove majke, vodotoranj, Zrenjanin – objasnio je Marinković.
O radu Miodraga Tabačkog govorila je Jasmina Tutorov, istoričarka umetnosti, muzejska savetnica i autorka teksta kataloga. Podsetila je da je u zrenjaninskom NP „Toša Jovanović” scenografski osmislio sedam predstava, dok je nekoliko „obukao kostimima”. To su: „To se nikad ne zna”, „Žrtve mode bum-bum”, „Osvrni se u gnevu”, „Razvojni put Bore Šnajdera”, „Bajka o Kralju Jelenu” (scena, kostim, lutke), „Spašeni” i „Heroj nacije”.
– Kod Tabačkog se događalo da snaga, sugestivnost i stvaralačka fantazija njegovih scenografskih rešenja nadahnu i inspirišu reditelja na nova rešenja, različita od onih koje je prvobitno osmislio. Ponekad je bio toliko superioran u odnosu na režisera koji nije mogao da ga prati u imaginativnoj avanturi – dodala je, između ostalog, Jasmina Tutorov.
ZAOSTAVŠTINA RODNOM GRADU
Direktor Siniša Onjin je istakao da je postavka Miodraga Tabačkog značajna iz više razloga. Prema njegovim rečima, potvrđuje misiju Muzeja kao ustanove koja ne samo da čuva kulturnu baštinu, već i ističe doprinos autora koji su svojim radom obogatili srpsku umetnost.
– Tabački, kao jedno od najznačajnijih imena srpske scenografije i kostimografije, svojim delima obuhvata širok spektar umetničkog izraza. Ova izložba daje uvid u procese i evoluciju njegovog stvaralačkog izraza, ali i u širi kontekst dizajna i scenografije kao integralnih delova savremene kulture. Postavka ima i posebnu lokalnu vrednost jer Muzej postaje čuvar dela i legata akademika Tabačkog.
Zrenjanin se odužuje svom sugrađaninu i dodatno jača svoju kulturnu ulogu na nacionalnoj sceni. Ovaj događaj otvara i mogućnosti za buduće saradnje, istraživanja i edukativne programe posvećene umetničkim disciplinama kojima se Tabački bavio – kazao je Onjin.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović
ZAVIDNA KARIJERA
Miodrag Tabački je rođen 1. maja 1947. godine. Po završetku studija bio je zaposlen u Građevinskom školskom centru u Beogradu, novosadskom Pozorištu mladih i Televiziji Novi Sad. Scenografiju i kostimografiju na FDU počinje da predaje 1978. i prolazi kroz sva nastavna zvanja. Izlagao je u Novom Sadu, Splitu, Sarajevu, Zagrebu, Skoplju, Parizu, Budimpešti, Klermon-Feranu, Dortmundu, Nju Orleansu, Tel Avivu, Manili, Seulu. Osim na prostoru nekadašnje Jugoslavije, radio je i u: Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Bugarskoj, Slovačkoj, Češkoj. Sarađivao je sa najvećim rediteljima od kojih se izdvajaju: Ljubiša Ristić, Dejan Mijač, Miroslav Belović, Vida Ognjenović, Nebojša Bradić, Jagoš Marković, Egon Savin, Kokan Mladenović, Nikita Milivojević. Član je udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, i mnogih drugih značajnih organizacija. Za dopisnog člana SANU izabran je 4. novembra 2021. godine.
