Pričati, pričati i stalno pričati. Tako bi ukratko glasio savet za ranu stimulaciju govora kod mališana, jer on počinje od rođenja i prvog plača. Zna to dobro naša sugrađanka Milica Malić, stručna saradnica – logoped.
Od 2012. zaposlena je u zrenjaninskoj Predškolskoj ustanovi. Prošlogodišnja je dobitnica nagrade „Nestor Dimitrijević” za izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Roditeljima uvek savetuje da govorno-jezički razvoj kod dece posmatraju kao kuću koju svakodnevno grade. Zato je važno da još od ranog uzrasta verbalizuju svaku njihovu aktivnost.
Svoj rad Milica Malić započela je nakon diplomiranja na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu i pripravničkog staža u OSŠ „9 maj”. Učestvovala je u brojnim projektima. Autorka je i koautorka više programa namenjenih deci i dva rada predstavljena na stručnim susretima i konferenciji.
Bila je aktivna u različitim oblicima usavršavanja, nacionalnog i međunarodnog karaktera, koji su doprineli njenom kontinuiranom profesionalnom razvoju. Kroz svoj angažman trudi se da bude podrška porodicama, deci i kolegama. Šta Vas je opredelilo da postanete logoped?
– Još tokom studija želela sam da se usmerim na rad sa mališanima, što podrazumeva mnogo ljubavi i posvećenosti. Dete je najiskrenije biće, a terapeuti pristupaju sa puno emocija i motivacije kako bi preneli svoje znanje i umeće na njega. Rad u Predškolskoj ustanovi donosi svakodnevne izazove. Svaki naučen glas i minimalni korak u razvoju je sreća i osmeh na licima najmlađih i roditelja, a to je najveća satisfakcija u poslu. Koliko Vam je važno priznanje „Nestor Dimitrijević”?
– Nagrada mi mnogo znači, posebno što me je predložio moj kolektiv. Ona je kruna mog dosadašnjeg rada, ali i motivacija za dalje angažovanje i usavršavanje u struci. Da li je danas više dece sa govornim smetnjama nego ranije?
– Svaka generacija se razlikuje i ima nešto karakteristično vezano za period razvoja i odrastanja. Poslednjih godina beleži se porast govorno-jezičke patologije, ne samo kod nas, nego i u drugim regionima.
Svako dete je jedinstveno u svom razvoju pa tako i u formiranju govora. Postoje studije koje dokazuju da mališani danas kasnije progovaraju u odnosu na prethodne generacije. Važno je da roditelji prate i osluškuju njihov razvoj. Ukoliko primete bilo kakvo odstupanje potrebno je da potraže podršku i pomoć. Koja vrsta nepravilnog govora je najzastupljenija?
– Poslednjih godina u porastu je broj dece sa artikulacionim poremećajima. Preporuka roditeljima u cilju prevencije je da kroz igru i svakodnevne aktivnosti od ranog uzrasta podstiču razvoj motorike govornih organa kod najmlađih. Šta je sve potrebno da bi mališan savladao govor?
– Govor se uči od rođenja. Da bi se razvio potreban je niz organskih, socijalnih i psihičkih faktora. Organska osnova se odnosi na očuvanost sluha, inteligencije i govorno-motoričkih sposobnosti. Razvoj govora kod deteta se odvija u nekoliko ključnih faza. Počinje dolaskom na svet, pojavom prvog „krika”, odnosno plača. Izostanak bilo kog segmenta označava kašnjenje i potrebno je obratiti se logopedu. Do kada se može popraviti?
– Korekcija govora je moguća u različitim periodima, ali se najveći efekti postižu u ranom uzrastu. Ukoliko je kod roditelja prisutna sumnja da se on sporije razvija, moja preporuka je da potraže pomoć stručnog lica. Naime, rani razvoj je dragoceno vreme za celokupno formiranje deteta i ne smemo dozvoliti da ga propustimo. Kako postupa Predškolska stručna služba u slučajevima poteškoća kod deteta?
– Kad se uoči odstupanje u govorno-jezičkom razvoju u našoj ustnovi pristupa se timski. Čine ga roditelji (staratelji), vaspitači ili medicinske sestre vaspitači i logoped. Po potrebi se uključuju i drugi stručni sradnici ili određene institucije. Najvažnija uloga logopeda u vrtiću je u sprovođenju prevencije poremećaja kroz vežbe i savetodavni rad, a cilj je pravilna stimulacija govorno-jezičkog razvoja deteta. Da li roditelji treba da ograniče deci upotrebu digitalnih uređaja?
– Moderne tehnologije su postale sastavni deo života svake porodice. Smatram da je potrebno ograničiti njihovu upotrebu, ali i učiti decu da ih pametno koriste. Taj proces može da bude veoma težak. Važno je da se definišu pravila korišćenja. Šta to podrazumeva? Da skratimo period koji mališani provedu ispred ekrana, da sadržaji koje konzumiraju imaju edukativni karakter i naravno, najvažnije, da zajedno sa njima provodimo to vreme uz konverzaciju i interakciju. Deca do navršene druge godine uopšte ne bi trebala da budu izložena digitalnim uređajima. Ekranizacija ima negativne efekte na govorno-jezički, socijalni, emocionalni razvoj, pažnju i školske veštine. Miroslava Pudar
