Voleli smo ga dok je predvodio brit-pop bend „Oružjem protivu otmičara” (OPO). Sa njim je stekao respektabilnu popularnost i pozicionirao se kao najuspešniji sastav ponikao iz ovog grada (pored „Tetka Ane”). Danas predvodi „Digitronse”.
Po materijalu koji snima i priprema poslednjih meseci, jasno je da ima još dosta toga da ponudi. Naš sugrađanin Nikola Pavković, basista, muzičar, otac, drugar, i što je najvažnije dečak u duši, ponovo intrigira novim pesmama.
Nakon što je plasirao singlove i prateće spotove za pesme: „Ko si ti”, „Usijana glava”, „Mrzim te” i razigranu „Ona donosi kišu”, poslednja u nizu objavljenih pesma je „Neon”.
– Pesma „Neon” je peti singl i planiram sve da objedinim u novi album. Dvoumim se između beogradskog izdavača „Sto gromova” i zagrebačkog „JeboTona”. Hoće da rade nezavisne bendove, nešto što nije mejnstrim i neće biti ekstra popularno. Znate kako kažu, pesma je glupa ali biće hit – kaže kroz smeh Nikola Pavković.
ONE MAN SHOW
U istom tonu nastavlja kad kaže da u Srbiji niko sa 57 godina, nije napravio bend koji je zaživeo.
– Eto, postao sam kuriozitet. Trenutno sam čovek-bend. Sve sam radim, sa tim uređajima, sintisajzerom, ritam mašinom, gitarom. To mi je još jedan podstrek, da uporno radim i pronađem konačno bubnjara, da ne moram sve sam. Trudim se da ne zvučim kao OPO. Međutim, to je takav zvuk, takve gitare i ljudi ipak prepoznaju da sam to ja. Malo drugačiji ali sam to ipak ja – priča Pavković.
Kome god da je puštao jednu od novih pesama, svi su dobro reagovali. Razmišlja o scenskim rekvizitama za novog sebe.
– Album će se zvati verovatno „Infuzija”, pošto je najveći hit na albumu ta pesma. Inače, drugi su je tako ocenili. Komponovao sam je kada sam hteo da se prijavim za Beoviziju. Spot će biti snimljen sa stalkom za infuziju i one dve kese, dok sviram gitaru. To planiram da nosim sa sobom, kad budem nastupao na koncertima. Ja, gitara i infuzija. Može i neko iz publike da se priključi – nabraja popularni Nidža.
Nove pesme prate i spotovi. Mogu se pogledati na Jutjub kanalu.
– Oduševilo me je da kod nas ima ljudi koji prate ovo što sada radim, da sam se našao na nekim muzičkim listima. Ovi spotovi koje sam objavio za nove pesme imaju solidan broj pregleda. Znači da to ipak živi, neko to sluša. Pesme se vrte na nekim novosadskim radio stanicama, kao i u Ljubljani i Zagrebu. Stvarno je dobro – kaže naš sagovarnik.
SAD ZA SVOJU DUŠU
Za one koji ne pamte, malo podsećanje. Nikola je do sada održao stotine koncerata. Počeo je kao tinejdžer u prvoj postavi „Instant Karme”, svirao potom u bendu „Gluve kučke”, a vrhunac karijere doživeo sa „Oružjem”. Tada je pokorio države bivše Jugoslavije sa nekoliko antologijskih albuma. Istraživao je potom sa postavom „Kineska kreda”, da bi se sada ostvario u „Digitronsima”.
– Prošao sam hiljade koncerata, nisam imao vremena niti potrebe za podvlačenjem linije. Imao sam bend, koji je bio popularan, preživeo sve to i video da to nije ništa spektakularno. Ovo sad je samo period nekog uživanja. Baš tako. I ovaj album i ovaj bend su produkt čistog uživanja. Sve je bez planiranja i
podilaženja publici. Kome se sviđa, super. Kome ne, opet dobro. Stvarno mislim da je bolje da dođe i deset ljudi na koncert, ali da uživju i vrište, da možemo da popričamo nego oni koji ne znaju o čemu se radi, pa čekaju onu jednu pesmu koja je hit – kaže naš sagovornik.
Domaću muzičku scenu Nikola Pavković ne bi posebno komentarisao. Ali zato nastavlja da sluša moderan zvuk i da stvara.
– Isto kao u Zrenjaninu, srpska muzička pop i rok scena je, što se kaže, u zapećku. Saterani smo u mišju rupu. A u tu mišju rupu ipak dođu ostali miševi, pa nam je dobro. I dalje nisu u pitanju neke pare, neka popularnost. Ljudi to više ni ne traže. Samo su u potrazi za srodnim dušama, sa kojima će da podele to što imaju. Ništa drugo ni ja ne tražim – objašnjava Pavković.
Prisetio se i Pere Lukovića, nekadašnjih preporuka muzičkih kritičara, recenzija novih albuma. Primećuje da danas, u obilju dostupne muzike, najmanje ima filtera, sistemtizacije i klasifikacije.
– Ja dnevno preslušam i po dvadesetak novih albuma. Stvarno ima dobrih. Desilo mi se skoro da upoznam ljude na koncertu koji mi kažu da bi sa ovakvom saundom, da sam u Nemačkoj, imao na hiljade pratilaca. Ovde nije tako, zato je svako ko sluša ovakvu muziku dragocen – zaključuje Nikola Pavković.
