Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U javnosti se često navode podaci o vrednosti investicija ostvarenih u nekom gradu ili na nivou države kao celine tokom određenog perioda. Međutim, iako veoma važni, oni nisu dovoljni za izvođenje odgovarajućih zaključaka u vezi sa učinkovitošću (efikasnošću) tih ulaganja. Bitnije od toga koliko je investicija realizovano na nekom području jeste kakvi su njihovi efekti (šta se njima postiglo). Recimo, vrednost ulaganja može biti velika, ali rezultat u pogledu dodatne proizvodnje ili zapošljavanja mali, i obrnuto. Stoga, treba sameravati iznose i/ili dinamiku ostvarenih investicija sa njihovim uticajima na promenu proizvodnje, zaposlenosti, prosečnih zarada, izvoza, uvoza i sl.
U Zrenjaninu se realizovala jedna od najvećih investicija u jugoistočnoj Evropi („Linglong”), vredna oko milijardu evra. Zahvaljujući njoj grad je izbio na vrh liste prema ostvarenim ulaganjima. Prosečan godišnji iznos ulaganja po stanovniku tokom perioda 2014-2023. u Zrenjaninu (1.210 evra) je bio iznad republičkog (1.072 evra) i pokrajinskog (1.030 evra), kao i od onog u Leskovcu (314 evra), Nišu (343 evra), Kraljevu (420), Čačku (456), Subotici (538), Kragujevcu (604). Prosečne godišnje investicije per capita u posmatranom razdoblju su bile veće u Pančevu (1.382 evra), Beogradu (1.769) i Novom Sadu (1.988).
Efikasnost investicija u najvećoj meri zavisi od njihove ekonomske strukture (u koje delatnosti se ulaže). Ukoliko je značajan deo njih usmeren u kapitalno intenzivne sektore, to će za efekat imati nižu učinkovitost. Suprotan je ishod u slučaju kada primat imaju prerađivački sektori, koji iziskuju manja ulaganja po jedinici prirasta proizvodnje. Tehnička struktura takođe utiče – veća zastupljenost opreme u odnosu na objekte i građevinske radove doprinosi većoj efikasnosti investicija i obrnuto.
Na osnovu raspoloživih podataka se može pokazati da investicije realizovane u Zrenjaninu tokom razdoblja 2014-2023. nisu bile naročito efektivne sa stanovišta novog zapošljavanja. U našem gradu je, u proseku, na svakih milion evra dodatnih ulaganja bilo otvoreno samo tri nova radna mesta. Poređenja radi, isti plasirani iznos (1. mil. evra) omogućio je više novootvorenih pozicija kako na nivou Srbije i AP Vojvodine (po 5), tako u slučaju drugih gradova, kao što su Niš (25), Kraljevo (17), Čačak (13), Leskovac (13), Kragujevac (8), Subotica (7), Beograd (6), Novi Sad (5). Analiza iz koje je isključen „Linglong” pokazuje da je u ostatku ovdašnje privrede, tokom posmatranog perioda na svakih milion evra, generisano osam novih radnih mesta.
S obzirom na to da je izgradnja pogona „Linglonga” podrazumevala ogromne izdatke za građevinske radove, njihov efekat nije bio veliki ni u pogledu povećanja prosečnih zarada u lokalnoj ekonomiji. Naime, u istom intervalu (2014-2023) rast investicija od 1 odsto za efekat je imao povećanje prosečne plate u Zrenjaninu za samo 0,06 odsto. Ovaj pokazatelj je bio znatno veći na nivou privrede cele zemlje (0,44 odsto), zatim Vojvodine (0,74), kao i u slučaju Beograda (0,25), Čačka (0,34), Kragujevca (0,52), Niša (0,56), Kraljeva (0,94). Ostaje nada da će prateća ulaganja, poput izgradnje autoputa do Beograda i Novog Sada u dugom roku, generisati značajnije pozitivne učinke za zrenjaninsku privredu.
