Zrenjaninci su čuli za mnoga imena iz sveta fotografije koja su u našem gradu živela i stvarala. Poznavaoci ove oblasti pominju: Adolfa Dajča, Nikolasa Štokmana, Jozefa i Adolfa Viplera, Đuru Kneževića, Maksa Auerbaha, Lajoša Orosija, Đuru Roknića, kao i Ištvana Oldala starijeg i njegovog sina Ištvana Oldala mlađeg. Među ovim imenima, da je duže ostao u svom gradu, verovatno bi se našao i Koloman Kosta Trčka.
Sugrađani do 19. jula, u salonu zrenjaninskog Muzeja, imaju jedinstvenu priliku da se upoznaju sa njegovim životom i radom posetom izložbe „Kenija, Tanzanija i Uganda: 1937-1939. Fotografije Kolomana Trčke”. Autorka je Marija Miloš, viša kustoskinja Muzeja afričke umetnosti u Beogradu.
KENIJA, TANZANIJA, UGANDA
Prema njenim rečima, postavka obuhvata negative, fotografije, originalne foto-albume, izbor starih razglednica i novinskih članaka iz zbirke porodice Trčka i reprodukcije slika u velikim formatima.
– Fotografije koje je snimio Koloman Trčka beleže susrete ljudi sa različitih strana sveta, prikazuju starosedeoce i strance, udaljenost i preplitanje njihovih pogleda, otkrivaju odnose moći. Posetioci mogu da vide i izbor crno-belih slika sa prizorima života i rada naroda istočne Afrike, kao i evropskih poslovnih ljudi i turista na tom prostoru u vreme britanske kolonijalne uprave – rekla je Miloš.
Kako je objasnila, izložba dokumentuje različite vidove privrede kroz prizore sa plantaža pamuka, kokosa, kafe i drugih useva koji su se izvozili na svetsko tržište tridesetih godina prošlog veka sa područja Kenije, Tanzanije i Ugande. Jedan segment oslikava razvoj preduzeća „Bata” koje je u pomenutom periodu masovnom proizvodnjom i specifičnim menadžmentom postiglo globalni uspeh. Tada svoje poslovanje počinje da širi i u istočnoj Africi.
– Koloman Trčka je u Keniji, Tanzaniji i Ugandi od 1937. do 1939. organizovao otkup i izvoz kože za „Batu”. Foto-aparatom beležio je različite poslovne situacije u neposrednom, živopisnom maniru. Iz gradskih sredina, njegove slike izveštavaju o štrajku lučkih radnika u Mombasi 1939, dok snimci starih jedrilica u luci i palate sa istorijskog lokaliteta Gedi otkrivaju vekovnu tradiciju gradova svahilske kulture na istočnoafričkoj obali – rekla je autorka.
OD NILA DO KILIMANDŽARA
Kroz foto-reportažu, Zrenjaninci mogu videti kako je vešto oko našeg sugrađanina kroz objektiv ispričalo priču o jednom Afrikancu koji je pripitomio krokodila, što je postala turistička atrakcija tog doba. U žanru pejzaža, izdvajaju se slike sa obala Belog Nila, nepreglednog prostranstva stepe, veličanstvenog Kilimandžara.
Postavka dokumentuje i jedan planinarski poduhvat Kolomana Trčke. Reč je o njegovom usponu na Kibo, najviši vrh Kilimandžara, u martu 1939. godine. Posebnu pažnju posetilaca privlači foto-aparat (Zeiss Ikon Super Ikonta), model kakav je koristio i Koloman Trčka. Predmet je iz privatne kolekcije fotografa Jovana Njegovića Drndaka.
Nadležna kustoskinja je Ivana Arađan, istoričarka umetnosti. Kako je napomenula, veoma je važno što je ova krovna ustanova kulture u gradu, nakon dosta vremena, obnovila saradnju sa prestoničkim Muzejom afričke umetnosti. Njihove izložbe i edukativni programi, dodala je naša sagovornica, vrlo su kvalitetni, te će i u narednim godinama naći svoje mesto u izložbenim salonima i na taj način obogatiti ponudu ovdašnjeg muzeja.
– Oduševilo nas je saznanje da je Koloman Trčka ovde rođen, odrastao i školovao se. Sudeći po zapisima u Knjizi utisaka, izložba je prijemčiva posetiocima – dodala je Arađan.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan D. Njegović i originalne fotografije Kolomana Trčke (vlasništvo Muzeja afričke umetnosti u Beogradu)
ŽIVOT U KOFERIMA
Koloman Kosta Trčka rođen je 23. januara 1909. u Velikom Bečkereku, gde završava osnovnu školu, i kao najbolji đak, Trgovačku akademiju (danas Ekonomsko-trgovinska škola „Jovan Trajković” ). Kako je o njemu pisao novinar Dragoljub D. Čolić u listu „Zrenjanin” 1966, Trčka je odmah posle mature, a to je bilo u doba privredne krize, diktature i progona komunista, otišao u Čehoslovačku. U Zlinu se zaposlio kao radnik u fabrici obuće „Bata”. Tu je, svedoči naš nedeljnik, neverovatno brzo napredovao i prilikom organizacije fabrike u Borovu postao njen osnivač. Najviše je radio na terenu obezbeđujući sirovine. Česta putovanja bila su sastavni deo posla Kolomana Trčke koji je od 30-ih do 70-ih godina 20. veka obišao mnoge zemlje Evrope, Afrike, Bliskog Istoka, Kinu, Indiju, Pakistan i neke od zemalja Južne i Severne Amerike. Takođe, novine beleže da je bio kolekcionar dela afričke umetnosti, kao i strastveni fotograf amater. Preminuo je 2000. u Beogradu.
