Njihove tašne „šetaju” dame cele Evrope Da nisam tog kišovitog avgustovskog dana krenula u posetu sestrama Berkesel, ne bih znala da u Ulici Elemirski red, tipičnoj za panonsku gradnju, brojevi kuća idu po redu. Nema ono, par – nepar. U toj ulici, nastaju divne torbe, tašne, nakit stvoreni vrednim rukama sestara bliznakinja Gabriele i Ildiko Berkesel. Zapravo, ove mlade Zrenjaninke našim čitaocima poznate su još od pre desetak godina kada su, kao učenice Srednje hemijsko-prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić”, osvojile prva mesta na republičkim takmičenjima.
– Kada smo upisivale srednju školu, tekstilni smer, mnogi su nas pitali – zašto. U osnovnoj školi smo bile odlične učenice, svi su očekivali da upišemo gimnaziju ili neku drugu četvorogodišnju školu. Međutim, mi smo želele da, školujući se, ostvarimo svoj san, da radimo zanimljive kreacije. U našem slučaju to je najpre bila izrada nakita, potom torbi, a sada smo počele da radimo sandale i cipele – kažu uz osmeh Gabriela i Ildiko.
Talenat, koji su nasledile od mame Ane, nastavile su da usavršavaju na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija kao dizajnerke tekstila. Inače, mama je i najveći kritičar – kao što su to i sve mame na svetu. Deo porodične kuće sestre su pretvorile u kreativnu radionicu. Sve je tu, na skromnom prostoru – završene torbe koje privlače originalnošću i kvalitetom, materijali, mašine, iskrojeni delovi kože od kojih se šiju tašne koje će uskoro postati modni hit.
Rad sestara Berkesel primetili su posetioci na bazarima rukotvorina u Zrenjaninu i u Novom Sadu. One su pre pet godina počele nakit i torbe da prodaju putem internet sajtova. Kažu da njihove torbe najčešće nose žene između 24 i 35 godina i dodaju da damama ništa nije skupo ako žele da imaju modernu tašnu.
– Mnogo puta mi se dogodilo da počnem da radim tašnu, onda preko noći naiđe nova ideja, pa jedva čekam da je primenim na modelu – kaže Ildiko i dodaje da sestra i ona uvek isto misle i lepo se dopunjuju. Ipak, svaka ima svoju ideju i ističu da su detalji veoma važni, oni su tačka koju treba staviti na torbu da bi bila posebna.
Njihove tašne, uglavnom napravljene od eko kože, „šetaju” Zrenjaninke, Beograđanke, Novosađanke… Ali, torbe putuju internetom i do kupaca u Hrvatskoj, Francuskoj, Belgiji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Švajcarskoj, Norveškoj… Naravno, prodaju se i na bazarima u našem gradu, u Novom Sadu, ili u kafiću „Bejzik”.
– Pre pet godina, napravile smo prve torbe, htele smo da vidimo kako će proći. I prodale smo ih. Da se to nije dogodilo, možda danas ne bismo ovo radile i planirale kako dalje – priča Gabriela.
Sestre žele da imaju veću radionicu, ali i sopstvenu prodavnicu u koju kupac može da dođe, da bira tašne, cipele, nakit i da uživa u lepom ambijentu.
– Čini nam se da bi bilo lepo da se vrati moda od pre pola veka kada su dame nosile tašne usklađene sa cipelama. Zato se nadamo da ćemo savladati i izradu cipela i sandala. Već smo dobile dosta korisnih saveta od jednog obućara, preko interneta, bićemo uporne, savladaćemo i taj zanat – kažu bliznakinje.
Tašneri su, kako mnogi tvrde, nekada bili „carevi” zanata. A taj zanat se menjao kroz vekove. Sada, mlade Zrenjaninke, 29. godišnje Gabriela i Ildiko, nastavljaju stari zanat u modernom stilu.
„ŠANEL” NAJPOZNATIJA TAŠNA
Prve torbe, nastale su u praistoriji, a služile su muškarcima za lov. Najstarija ženska tašnica napravljena je 2.500 godina pre nove ere, a najstarija ručno rađena torba je iz 14. veka. Moderna torba i tašna nastaju u Engleskoj, u doba industrijske revolucije. Prva kompanija koja je počela da se bavi dizajnom ženskih tašni formirana je 1839. godine u Londonu. Najpoznatija ženska torba – „šanel” nastala je 1955. godine. MILENA BEČEJAC
