Svi korisnici gasa dobili su, uz novi račun, obaveštenje da počinje naplata novouvedene naknade za energetsku efikasnost (po zakonu tom i tom). I obračunavaće se po svakom potrošenom kubiku, a sakupljene pare idu u budžet Republike Srbije.
Znači, stiže novi namet i novi porodični izdatak. Šta da vam kažem – ovu naknadu razumem kao naplatu kazne za siromaštvo. Jer, za grejanje starih, nerenoviranih kuća kroz koje promaja piri kako joj se hoće, potrošnja plina je veća, pa će i naknada za energetsku efikasnost biti veća. Ne verujem da ima ljudi koji baš vole što im duva kroz stan, koji iz obesti nisu sanirali kuće, nego su pare potrošili na lude provode.
Jesu li nam dali posebno povoljne kredite za novi malter i PVC prozore, kako bismo osposobili svoje stambene objekte za ovu energetsku efikasnost? Naravno da nisu. Da ne pominjem koliko ima žitelja ove zemlje čija kreditna sposobnost baš i nije na komotnom nivou… E, zato sad stiže kazna: kad nemaš para, plaćaćeš više, svakog meseca. Zar to nije prirodno?
S druge strane, ubiranje naknade za energetsku efikasnost obezbediće veći priliv novca u državnu kasu i, nadajmo se, da će te pare biti upotrebljene za renoviranje zgrada za javnu upotrebu (škola i bolnica na prvom mestu). Pa će i državni troškovi za grejanje biti manji.
Ne kažem da je to loše. Ali, kad bi sirotinja mogla da naplaćuje neku naknadu, i ona bi sakupila novac za obnovu svojih kuća. Nego, nije u takvoj mogućnosti….
Kao da nismo, svi mi, običan svet, preturili preko svojih leđa, i o sopstvenom trošku, i jedva preživeli ratove, hiperinflaciju, tranziciju i bogaćenje efikasnih pojedinaca – sve smo to mi svojom kožom platili. Ali, eto, država je rešila da nas kazni kao da smo život potrošili na luksuz, lumperajke i egzotična putovanja, a nismo hteli da štedimo i uštedimo za energetsku efikasnost. Pa sad ta naša bahatost konačno dolazi na naplatu…
