STARO ZDANjE PALATE I PIVARE NA OBALI BEGEJA MOGLO BI PRIVUĆI TURISTE KAO JEDNA OD ATRAKCIJA GRADA

Neizbrisivi tragovi porodice Dunđerski privlače i danas

Palata Dunđerski, na desnoj obali Begeja, jedan od arhitektonskih bisera Zrenjanina, ukras je grada već više od stotinu godina. Dugo ruinirana, nedavno je renovirana, a danas je u vlasništvu Zemljoradničke zadruge Zrenjanin. Arhitektonska lepotica, u okviru čijeg kompleksa je bila i Pivara, oduvek je bila namenjena i poslu i stanovanju – tu su boravili i radili nekadašnji vlasnik Lazar Dunđerski i njegova porodica. Tako ovo zdanje, sagrađeno između 1905. i 1910. godine, može da postane jedan od stubova industrijskog nasleđa grada namenjenog pivskom turizmu.

PROSTORIJE PALATE
Fasada palate Dunđerski je zablistala, a pojedini delovi unutrašnjeg prostora dobili su nove vizure. Nažalost, Pivara porodice Dunđerski, sagrađena 1745. godine, više ne postoji, ali je, na inicijativu Udruženja građana Urbani forum, pre nekoliko godina, a potom uz podršku grada i Turističke organizacije Zrenjanina, deo gde se nekada nalazila variona, adaptiran je u Muzej piva. Novo ruho je, nedavno, dobila i nekadašnja Pivnica „Četir’ konja debela”. Mnogo je ovde turističkih atrakcija koje mogu da privuku posetioce, kaže Voja Cvejić, saradnik za turizam u zrenjaninskoj Turističkoj organizaciji, koji rukovodi projektom Muzej piva.

– Brojne prostorije u palati Dunđerski mogu da budu funkcionalne, a jedna od njih, upravo soba u kojoj je najčešće boravio Lazar Dunđerski, da dobije značajnu kulturnu namenu. Ona bi mogla da bude pretvorena u spomen sobu tim pre što je sačuvan i sto Lazara Dunđerskog. Zatim velika sala, u kojoj je nekada bio bioskop „Vojvodina”, takođe može dobiti drugu funkciju – navodi naš sagovornik koji sa velikim entuzijazmom i žarom proučava činjenice u vezi sa porodicom Lazara Dunđerskog, kao i arhitektonsko nasleđe koje su nam ostavili a koje je, svojevremeno, bilo jedno od najcenjenijih u Evropi. Inače, u bioskopu „Vojvodina”, gde smo nekada gledali ljubavne i vestern filmove, u doba Dunđerskih su održavani balovi. Bio je tu i balkon, odakle su roditelji uživali u lepoti pokreta svoje dece. Balkona, nažalost, više nema. Ali, igranke su ovde održavane i kada potomaka Dunđerskih više nije bilo u ovom gradu. I ostala su sećanja sugrađana na igranke koje su tu nekada organizovane, na lepotice kakve su se prošetavale obalom Begeja, na uzdahe koji su ih pratili.

KALDRMA I RIBLjA KRLjUŠT
Prema rečima arhitekte konzervatorke Spomenke Urošević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu, ovo zdanje sadrži originalne zanimljive detalje.
– Palata Dunđerski je značajna i zato što je jedan od najvrednijih objekata u stilu secesije, ne samo u našem gradu, već i okolini. Dvorišna fasada Palate Dunđerski je rađena posebnom tehnikom koja imitira riblju krljušt. U enterijeru su interesantni ukrasi na stolariji, vratima, prozorima. Sačuvano je puno drugih originalnih detalja – ograda, stepenište. Zanimljivo je i vredno da je zgrada sačuvana, gotovo u potpunosti, kao što je izgledala spolja i iznutra u periodu kada je građena – ističe Spomenka Urošević. Dodaje da palati Dunđerski predstoji i detaljnija obnova enterijera.
– Njegov veći deo je očuvan, ali bi tome trebalo da prethodi istraživanje, detaljnija analiza, kako je sve to nekada izgledalo, šta je potpuno sačuvano, a šta ruinirano, čega više nema, a nekada je bilo značajan detalj. Obnovljene su fasade prema ulici i prema Begeju, urađene dve krovne ravni prema ulici, kao i dvorišna fasada i strana krova – navodi naša sagovornica.

TURA DUNĐERSKIH
Nova atrakcija u ponudi Turističke organizacije Grada Zrenjanina jeste i tura Dunđerskih. Imala je i svoj probni put, a plan je da, u susret „Danima piva”, ona bude jednodnevna, priča Voja Cvejić.
– Tura Dunđerskih obuhvatiće razgledanje Palate Dunđerskih, spolja i iznutra, pivnice, Muzeja piva. Imamo i nekoliko mašina iz tog perioda – nemački mlin stariji od stotinu godina, koji je koristio ovaj veleposednik. Iz toga perioda su i parna mašina i bure. Zahvaljujući saradnji sa Muzejom nauke i tehnike u Beogradu, referentne ustanove u Srbiji za očuvanje industrijskog nasleđa, sva oprema i mašine su pod zaštitom. U ovom periodu nam najčešće dolaze organizovane grupe autobusima i obilazak traje dva-tri sata – kaže Cvejić.
U saradnji sa Nikolom Spaićem, iskusnim nautičarem, tura uključuje i vožnju njegovim brodićem. Kreće se ispred Muzeja piva i plovi se do ustave Begeja kod Kleka, i do Idvora, a jednog dana plovićese i do Temišvara, kada bude izumuljen Begej.
Prema rečima Voje Cvetića, posetioci i turisti pitaju o životu Lazara Dunđersko, o njegovim dvorcima, a iznenađeni su i Pivnicom. Mnogi i ne znaju koliko je to značajna ličnost. On se dopisivao sa Nikolom Teslom. Njegova ćerka Lenka je trebalo da se uda za Nikolu Teslu. Tu je i ta čuvena ljubavna priča sa Lazom Kostićem iz koje je i nastala verovatno i najlepša ljubavna pesma svih vremena „Santa Maria della salute”. To se sve prožima kroz ovaj grad. Osim toga, nema poznate ličnosti iz kulturnog, političkog, javnog života koja nije boravila kod Lazara Dunđerskog.
Prema informaciji iz Zemljoradničke zadruge Zrenjanin, Palata Dunđerski bi uskoro mogla da bude spremna za prodaju, a novi vlasnik, ma ko on bio, ne bi smeo da zaboravi o kakvom istorijskom, industrijskom i kulturnom nasleđu je reč. Tamo su velike lipe koje prave hlad. Tamo je i kaldrma iz vremena Lazara Dunđerskog. Mogućnosti koje pruža ova zgrada su neograničene.

• ŠETALIŠTE
  Prema rečima Voje Cvejića, u susret Danima piva, na desnoj obali Begeja biće uređeno i šetalište. U planu je da se između pešačkog i žutog mosta postave klupe. Takođe u prostoru ispred Muzeja piva organizovaće se redovno svirke i igranke na otvorenom, književne večeri, a moći će svoja dela da prikažu, ali i da slikaju na obali zrenjaninski slikari.
• ČELAREVO I ZRENJANIN
  Kao i Pivara u Zrenjaninu, i Pivara u Čelarevu bila je vlasništvo Lazara Dunđerskog. Pivara u Čelarevu proizvodi pivo čiji su ukus i ambalažu izabrali Zrenjaninci, danas podseća Voja Cvejić. – Pošto je obe pivare izgradio Lazar Dunđerski, a i u oba mesta postoje muzejske postavke posvećene istorijatu proizvodnje piva i Lazaru Dunđerskom, sasvim je logično da se Zrenjanin i Čelarevo ponovo povežu, kako turistički, tako i po proizvodnji – kaže on.
  Inače, u Zrenjaninu nikada nije potpuno stala proizvodnja piva, čak i kada je najpoznatija državna pivara „ZIP” prestala da ga proizvodi. Naime, u nekoliko mini-pivara u gradu se proizvodilo pivo, a u izgradnji je još nekoliko malih pivara. Ovo je i logično, jer je, jednostavno, nedopustivo da grad koji ima manifestaciju koja slavi pivo nema svoje pivo.

• MUZEJ PIVA
  Pošto nije u potpunosti završen, Muzej piva se, za sada, otvara samo nakon najave posetilaca. Može se videti mnogo toga što su u proizvodnji piva upotrebljavali Lazar Duđerski i njegovi naslednici, priča Voja Cvejić. – Dolaze nam gosti sa svih strana bivše Jugoslavije, ali i iz Evrope, Rusije, Amerike, Azije, Afrike, pa i sa Islanda. Mogu da dođu u svako doba dana i da pogledaju postavku i za sada je poseta besplatna. Broj telefona je napisan na vratima Muzeja i po pozivu stižemo za pet do deset minuta. Muzej u Čelarevu funkcioniše na isti način, iako je potpuno završen, samo što mi planiramo da bude drugačije. Nameravamo da umrežimo pivski turizam sa nautičkim turizmom.

Branka Jajić